Dišeš, možeš – Aleksandar Stojković, druga borba

Prošlo je skoro godinu dana od kada smo objavili priču o Aleksandru i neke stvari su se promenile u međuvremenu. Problemi, ali svakako i novi izazovi.

Aleksandar će nam reći o novoj borbi, šta je ona donela i oduzela.

 

Mnogo toga se izdešavalo u međuvremenu. Da krenemo od početka.

Baš kada sam se vratio iz Amsterdama, svoju karijeru i treninge sam zamišljao kao jedan presrećan sportista, koji konačno ima sve uslove koji su mu potrebni. Međutim, osetio sam krajem leta manje smetnje na desnom oku, otišao na kontrolu i posle pregleda, doktor nije želeo da razgovara sa mnom. Hitno me je poslao u Novi Sad kod dr. Aleksandar Miljkovića koji je specijalista za glaukom. Na tom pregledu saznao sam za velika oštećenja na oba oka, a ne samo jednom i opet je sudbina imala nešto da mi poruči. Kada sam mislio da je sve gotovo, setio sam se rečenice od pre par godina kada sam rekao, “sad posle moždanog udara, operacije srca, u životu više ništa ne može da me iznenadi. ”

U tom momentu desilo se nešto mnogo gore, što je moj život okrenulo naopako. Urođeni glaukom na oba oka je jako opasna bolest. Drugačije zvana “Tihi kradljivac vida”, jer može svakom da se dogodi da uopšte ne primeti da gubi vid i da samo u jednom momentu sve nestane i vaša slika pred očima pocrni. Moj svet se tako rušio, jednim delom, neprimetno.

Saopšteno mi je da ću morati da operišem oba oka jer je stanje veoma kritično.

12910186_10209711900220687_980995114_n

U mojim godinama, šanse da imate glaukom su gotovo ravne nuli. Nisam želeo da ostanem na jednom misljenju, a vreme mi je letelo. Obišao sam dosta privatnih klinika i svako se složio da bi trebaalo da se operišem, ali metode su bile različite. Kada je došlo vreme za operaciju , desno oko je operisao veliki čovek, doktor i drugar, dr. Aleksandar Miljković koji je meni pomogao da nekako to prebrodim. Bio je svakog momenta uz mene i ja sam mu zahvalan do neba i nazad. Operacija je bila teška, ali se Bogu hvala dobro završila.

12966164_10209824516036012_1707569009_n

 

Da li je to bio kraj, šta se onda dogodilo?

Osećao sam se kao da sam završio prvu rundu borbe i da moram dalje da nastavim da se borim, da još uvek nije kraj. Mesec dana kasnije, zbog levog oka otišao sam u Rusiju, Kalugu na operaciju. Tamo sam imao dve operacije, jednu laserskim putem, drugu hirurškim. Grupa nas sa sličnim ili istim problemom je išlo tamo, bili smo kao porodica i držali se zajedno. Sve ovo ne bi bilo moguće bez mojih prijatelja, koji su mi pomogli da to sve rešim na vreme i zaustavim porgresiju.

“Sad posle moždanog udara, operacije srca, u životu više ništa ne može da me iznenadi. “

Posledice su vidljive, ali se trudim da drugi to ne primete. Sigurno je ovo bio najgori period u mom životu do sad, jer sam se oprostio od svoje najveće ljubavi, aktivnog bavljenja sportom, ali zbog svog zdravlja morao sam da prekinem. Lagao bih kad bi rekao da nisam zamišljao svet u crnoj boji, da se osećam beskorisno i da ne mogu da vidim prelepe boje koje on ima.

 

Kako si se osećao u celom tom procesu, pregledi, operacije, misao da nećeš više nikada ući da se boriš u ringu? Da li si nešto naučio iz svega toga?

U tim momentima mi je svašta prolazilo kroz glavu , od najblažeg scenarija da će sve proći , da je to sve prolazno, izlečivo, do realnosti koja je potpuno drugačija. Ruke su mi bile svezane. Bio sam povučen u sebe, nisam želeo da imam bilo kakve dodirne tačke sa stvarnošću. Mnogo privatnih klinika, lekara iz inostranstva sam posetio, neki su davali iste, neki različite sugestije.

U jednoj klinici su sve moje emocije izašle napolje. Jedna gospođa je gledala cene operacija i sa žaljenjem me je pogledala jer sam mlad. Njen pogled me je slomio. Izleteo sam napolje i nisam mogao da zadržim suze. Plakao sam celim putem do kuće, shvativši koliko je situacija ozbiljna. Kroz glavu mi je prolazila jedna sasvim obična stvar, a to je da taj trenutak u kojem sam bio i te stvari sto trenutno vidim, možda više nikad u životu neću iskusiti.

Imao sam punu podršku svojih roditelja, prijatelja,čak i onih koje ne poznajem , kada su čuli o svemu tome. Takođe sam naučio da u takvim stvarima vidite ko vam je zapravo prijatelj, a ko nije. Ruku na srce, pored svih njih,  želeo sam da budem sam,gledao sam svet na skroz drugi način, meni nepoznat . I danas se budim sa strahom, šta ako se to povrati pošto je stopirano, ali neke stvari ne mogu da kontrolišem. Moliću Boga za zdravlje samo, jer mi od toga nista više ne treba.

 

Kroz glavu mi je prolazila jedna sasvim obična stvar, a to je da taj trenutak u kojem sam bio i te stvari sto trenutno vidim, možda više nikad u životu neću iskusiti.

 

12952893_10209824261909659_1237909976_o12957229_10209824263669703_127903538_n

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon te teške borbe, šta sad?

Bavim se sada trenerskim poslom. Moj klub se zove “KBK Bačka” i jedini je u Bačkoj Palanci koji se bavi isključivo kik boksom. Mlad smo klub pošto sam svoju takmičarsku karijeru završio, opredelio sam se da drugima pomognem u onome što žele u ovom sportu koliko god je to moguće. Moji najstariji a i takmičari su Boris Grbić, Jovan Knezević, Aleksandar Panić, Vukašin Živko i Luka Latinović. Naravno još ima tu momaka koji žele da se oprobaju u ringu i bore ali postepeno i bez žurbe, svako će dobiti svoju šansu. Klub je sad već 2 godine u funkciji i borimo se da opstanemo. Kako bi što više usavršili svoj klub i sve podigli na viši nivo 14. maja ću da dovesti jednog trenera iz Holandije koji će održati seminar kod nas.

KBK Bačka

Trenutno u klubu imam 28 članova, broj se uvek menja, jer imamo dosta i rekreativaca. Treniramo 4 puta nedeljno zbog prostora i vremena, ali i mimo toga uspevamo i drugim danima da utolimo žeđ za treningom i znanjem. Ljudi su zadovoljni, srećni, dolaze, imaju više samopouzdanja, a to me zaista usrećuje. Želja nam je da klub podignemo na viši nivo, ulažemo u njega i pružimo borcima, drugarima i reakreativcima ono što ja nisam imao kada sam počinjao, mesto na kojem mogu da ostvarim svoje želje i snove.

12968539_10209824659239592_277550045_n
Nagrada za razvoj sporta u Bačkoj Palanci

Koliko god se činilo da vam je teško u životu, da ste dotakli dno, da ceo svet želi da vidi vašu predaju, ne odustajte. Nadam se da će vas ova stvarna priča motivisati, naterati da iskoristite sve svoje sposobnosti i znanja, da postanete najbolji što možete.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *