Dišeš, možeš! – Aleksandar Stojković

Jedna neverovatna priča nam dolazi iz Srbije, o momku koji je zaista počeo iz nikakvih uslova za bavljenje kik boksom i pored ozbiljnog urođenog defekta srca, prevazišao mnoge poteškoće i na kraju, završio u najboljoj zemlji za njegov sport, Holadniji.

Ako mislite da za ostavrenje svojih ciljeva nemate snage, uslova, da su svi protiv vas, verujemo da će vas ova priča podići i naterati vas da krenete dalje.

11749676_10207810501966919_534173193_n

 

Predstavljamo vam, Aleksanda Stojkovića.

Pozdrav Aleksandre! Za početak, kakav si bio i šta ti je sve prolazilo kroz glavu, pre nego što si počeo da se baviš sadašnjim sportom?

Kao klinac sam bio nemirno dete , u osnovnoj školi, mogu slobodno reći, malo zlo. Zbog čega ne znam, ali sam u svojoj generaciji bio najgori đak po ponašanju. Tada u to vreme sam se bavio fudbalom, bio dobar igrač ali sam napustio posle par godina.

Pre nego sto sam počeo da se bavim kik boksom, bio sam dete kakvo ni jednom roditelju ne bih poželeo. Pravio sam probleme u školi, sa nastavnicima sam se objašnjavao kao da ja njima predajem, bežao iz škole.

 

Šta je stvorilo u tebi tu iskru, da stvori ljubav prema kik boksu?

Sa 15 godina sam pogledao dokumentarni film o slavnom kik bokseru Mirku “Cro Cop” Filipoviću i tu je sve počelo. U mom gradu tada nije postojao kik boks klub , pa sam bio prinuđen da sam sebi stvorim uslove za trening. Džak sam okačio u garaži i tako sam, gledajući video klipove na internetu, počeo da učim. Niko nije bio pored mene da mi kaže šta radim pravilno, a šta ne. Trudio sam se da ponovim udarce kao što sam video na internetu.

Ono sto su drugi imali, ja nisam.

Oko mene je bilo ljudi koji mi nisu želeli dobro, koji su mi govorili da nisam za taj sport, da ne mogu da uradim nesto, da bi trebao da prestanem sa tim, da su oni bolji od mene, ali ih ja nisam slušao uopšte.

Po završetku srednje škole, prijavio sam se za vojsku i otišao sa nepunih 19 godina.

 

Tvoja prva borba je zaista kao iz filmova, zar ne?

Prvu borbu sam imao 30.01.2011. godine. Sve bitne datume u svom životu pamtim. Dvadesetpet dana pre borbe, video sam objavu na Facebooku za amaterski turnir koji se održavao u Novom Sadu. Pošto sam iz Bačke Palanke, tada nisam uspeo da omogućim uslove za konkretne treninge i pripremu. Bila je zima i trenirao sam u garaži, sam.

Da bi prijava bila potpuna, potrebno je bilo da imate klub za koji se borite. Ja ga nisam imao, malo me je bilo i sramota da kažem da treniram u garaži, jer bih bio odbijen.

Moja želja je bila velika, da rečima ne može da se opiše. Hteo sam jednostavno da vidim šta sam trenirao sam, koliko sam naučio i koliko je taj sport uopšte za mene.

Tada nepoznat čovek,a posle moj trener, pored njih 4-5 koji su želeli da se prijave slično kao ja bez kluba, samo je mene prijavio, da bi mi ispunio najveću želju do tada .

Verovali ili ne, nisam imao ni rukavice za borbu, adekvatnu opremu. Drugara koji se bavio sličnim sportom sam pitao da mi ih pozajmi, a na njegovo pitanje šta će mi, rekao sam da ću imati borbu i da mi je potrebna oprema. Podsmevao mi se kao i kad sam počinjao, govorio je:“ Šta ćeš ti , kakvu borbu ti hoćes da radis, ne možeš rundu jednu da izdrziš“ . Mnogo sam se razočarao u njega , da bi na to rekao da se samo šalim i da sam hteo da vidim kako reaguje.

Na dan borbe, borio sam se protiv rumunskog borca, koji je imao klub, trenera, opremu… Pobedio sam , verovao u sebe i nisam dozvolio da loši komentari utiču taj dan na mene. Posle borbe, organizator mi je prišao i čestitao, na volji za borbom. Pozvao me je u svoj klub, koji je 40km daleko od mog grada.

 

Kako si uspeo da omogućiš sebi da putuješ redovno u drugi grad, samo da bi trenirao?

Iako je tad bilo suludo da tako nešto uradim, tata mi je pored lošeg finansijskog stanja omogućio 3 puta nedeljno da idem i treniram . Rad sa trenerom me je radovao. Na državnim i internacionalnim takmičenjima sam pobeđivao, nisam imao ni jedan poraz.

Radio sam takođe kao obezbeđenje u Novom Sadu, da bi od dnevnice uspeo da platim autobusku kartu i omogućim sebi uslove za trening, da ne bih zavisio od roditelja.

Zimi posle treninga, u 22:00 sam išao da radim sve do 04:00 ujutru. Pošto ranije prevoz nisam imao, čekao sam na stanici 2 sata,po snegu sa bušnim patikama i mokrim nogama.

Neki ljudi, za koje sam ja mislio da im je stalo do mene, su me mnogo razočarali, nisu ni pitali kako mi je, mogu li, a pretvarali su se da žele da mi pomognu. Kad nije bilo posla u klubu, radio sam na građevini i kopao kanale, jer je to bio jedini način da dođem do novca za treninge.

 

Vidimo na slikama da imaš veliki ožiljak na grudima. Kako si ga zaradio?

5. Novembra iste godine, posle jutarnjeg treninga, na tuširanju mi se počelo dešavati nesto čudno. Bilo mi je crno pred očima. Mislio sam da je zbog gladi. Srećom moji roditelji su bili kući tada. Seo sam na stolicu i sačekao da neko dođe. Kada je tata došao zamolio sam ga da mi očisti luk, jer ne mogu, ne osećam ruku. Neverovatno je što sam se celo vreme smejao, a tata me nije zbog toga shvatio ozbiljno. Kad mi je rekao da ustanem, pao sam na pod. Leva strana tela mi je bila paralizovana.

Odveli su me u Urgentni centar i tamo je ustanovljeno da sam doživeo moždani udar – šlog. U 21. godini, šlog. Dežurna sestra je rekla da me zadržavaju u bolnici, ali  o tome nisam hteo da čujem. Ponašao sam se kao derište i rekao da u 17:00 imam trening i da ću ići. Rekla mi je da ustanem i idem…Tek tada sam shvatio koliko je stvar ozbiljna.

Na ispitivanjima je ustanovljeno da imam urođenu srčanu manu, rupu na srcu, koja je bila uzrok svega i da bi trebalo da se operišem. Imao sam opciju da se ne operišem, ali to bi značio poraz za mene, jer se nikad vise ne bavio sportom. Na razgovoru za operaciju rekao sam doktorima, da ću po cenu svega da se operišem, iako je rehabilitacija teška, da ću se boriti i da neću odustati.

Operacija srca nije mala stvar, otvore vas kao harmoniku,a bolovi i rehabilitacija su jako teški. Sve je prošlo dobro, Bogu hvala.

Mislili su da ću drugačije da se ponasam posle operacije zbog bola, velike rane na grudima od operacije, ali to se nije dogodilo.

U toku rehabilitacije, volju mi je održavao sledeći trening, koji je bio posle godinu i 6 meseci. Nije bilo govora o odustanjaju od svojih ciljeva i snova, ma kakav ishod imali i koji rizik nosili. Jednostavno sam verovao u sebe, kad drugi nisu.

I pored velikog ožiljka na grudima, imao sam još bolje rezultate. 5 pobeda i samo 1 poraz.

 

Sada si u Amsterdamu. Ono što je Las Vegas za kockanje, on je za kik boks.

Da ću otići tamo, niko nije ni pomislio. Kad pogledate, do juče sam trenirao u garaži, a onda zbog svoje upornosti, omogućio sam sebi, naravno uz pomoć nekih ljudi, da odem u Amsterdam, grad u kojem imate najbolje klubove na svetu i trenere, i živim tamo skoro dva meseca i treniram.

Pre toga svega, mnogi su me tapšali po ramenu, obećavali da će pomoći, ali naravno kad je doslo vreme da to ispune, nisu ništa uradili, čak se nisu ni javili. Ljudi koji su govorili da neću nista uraditi, trenutno ćute i verovatno će zauvek tako ostati.

Tako da sam tad shvatio,ako nesto želim da uradim, moram sam.

 

Šta želiš poručiti svim čitaocima, kojima će sigurno tvoja priča mnogo pomoći.

Kad svi dignu ruke od vas i kad niko ne veruje da nešto možete, tad treba stisnuti zube i pokazati šta ste u stanju da uradite zarad svojih snova. Ako ne uspete, znate bar da ste probali.

Ja sam ispunjen, presrećan što mi je Bog dao snage da izguram pored svih zdravstvenih, finansijskih i drugih problema, da nastavim se borim. Loše stvari moraju biti na vašem putu, da vas ojačaju, da vas testiraju koliko ste spremni da platite žrtvu, zarad nečeg što će vam se u životu vratiti.

Za kraj, pored svakakvih gluposti na ovim društvenim mrežama, vaša stranica, DDM, je jedna stvar koja sigurno većini,kao i meni pomaže da se pokrenemo u bilo kojem pravcu, da ne stojimo i ne tapkamo u mestu.

 

” Ne veruj u idole, u lica sa filma i naslovnih strana ti mozes bez njih “

Puno je lakše ako pokušate.

Čuli ste sigurno kako neko nekoga hvali, govori o njemu najbolje, da je on uspio u životu.

Govor i riječi hvale znače puno za nekoga, a pogotova za onoga koji zapravo sluša onog što mu priča.

I onda se zamisli i kaže: ‘Zašto ja ne bi mogao biti kao on.’

Tada u tome trenutku, naša mašta krene da radi, stalno se pitate kako doći do određene točke da bi i vi stekli pojam uspjeha.

Tada dolazimo do izreke, da je svaki profesionalac jednom bio amater, odnosno početnik.

5523767

Fokusirani na cilj, polako napredujete naprijed, ali zapamtite da ćete prvo ići dolje, prije nego se dignete gore.

Zato kako bi bili najbolji i kako bi jednog dana netko pričao o vama i vašim pobjedama, morate započeti, morate krenute od prijelomne točke!

Primi se riječi početnik, i sa njom kreni ostvarivat velike stvari!

Te onda da bi tako, na kraju došao na tron i pobjede nad samim sobom, kako bi postao profesionalac.

Dišeš, možeš!

Kada doživiš poraz, ne gledaj dolje, već hrabro kreni naprijed.

U životu postoje padovi, da, postoje toliki padovi da ćete stići do samog dna, gledajući u mrtvu tačku u zemlji, samo čekajući taj trenutak kada će konopac pući i kada ćete zemlju dotaći.

Ali, u životu postoje svetle tačke, u životu postoje tačke koje će vam omotati konopac oko tela koji će vas zaustaviti u trenutku pada, i koji će vam dati još jednu šansu da se uspravite, da stanete na noge, da skinete taj teret sa leđa.

Samo bistrim umom ćete uspeti da stanete na noge.

maxresdefault

Um pun nesamopouzdanja i um pun sumnji i pitanja ”Da li ja to mogu?” ne može da se dozvoli.

Samo glava puna samopouzdanja i samo glava puna pozitivne energije će proći dalje, takva glava će preseći taj konopac jer vama te šanse više neće biti potrebne, neće vam biti potrebna ”druga” šansa jer sada stojite na nogama čvrsto, gledajući život iz druge perspektive!

 

 

10 citata Mark Zuckerberg-a da bi bili uspješni.

Iz svoje studentske sobe pokrenuo je 2004. godine Facebook i promijenio internet zauvijek, u jednom trenutku bio je najmlađi živući milijarder, a danas je njegovo bogatstvo procijenjeno na 34 milijarde dolara. Magazin Time uvrstio ga je na listu 100 najutjecajnijih ljudi na svijetu, dakle, uspjeh je nešto što se Marku Zuckerbergu ne može osporiti.

mark-zuckerberg-donates-facebook-shares-1

Kako biti uspješan, šta i kako raditi da biste uspjeli u poslu i životu – pročitajte deset najboljih savjeta Marka Zuckerberga.

1. O rizicima

U svijetu koji se stvarno brzo mijenja, jedina strategija koja će pouzdano propasti je – ne riskirati.

2. Pravo pitanje

Pravo pitanje nije ‘Šta mi želimo znati o ljudima?’ već ‘Šta nam ljudi žele reći o sebi?’.

3. Počeci Facebooka

Isprogramirao sam ga doslovno u svojoj studentskoj sobi. Plaćao sam za server 85 dolara mjesečno, a to sam zaradio postavljanjem oglasa na stranicu. I otad se finansiramo postavljanjem oglasa na stranicu.

4. O bitnome

Vjeverica koja umire u vašem dvorištu može vam biti relevantija od ljudi koji umiru u Africi.

5. O inovacijama

Mijenjaj se brzo i lomi stvari pritom. Ako ništa ne lomiš, ne krećeš se dovoljno brzo.

6. Kako sa skepticima

Neobično je, ali radije sam među ljudima koji nas podcjenjuju. Tako imamo više prostora oduševiti ih.

7. Kako zapošljava

Neki ljudi su jako pametni ili imaju vještine koje su nam potrebne, međutim, ako zapravo ne vjeruju u to što rade, neće se previše truditi.

8. Kako je predstavljen u filmu

Ljude ne zanima kako te je neko prikazao u filmu, pa čak ni ono šta govoriš. Zanima ih šta si napravio.

9. Silicijska dolina

U Silicijskoj dolini dobiješ dojam da moraš biti upravo tamo. Ali to nije jedino mjesto. Da ponovo počinjem, ostao bih u Bostonu.

10. Svakodnevno pitanje

Svaki dan sebi postavljam pitanje – radim li najvažniju stvar koju mogu raditi. Ako nemam dojam da radim na najvažnijem problemu oko kojega mogu pomoći, nisam zadovoljan kako provodim vrijeme.

Znanje je (ne)moć

Zašto ideš u školu?

Zato što ispunjavaš svoje ili ambicije svojih roditelja?

Koji je cilj svakodnevnog odlaska u tu ustanovu i čemu bezbroj sati provedeni u polusnu u prostoriji koja nas podseća samo na muku i teškoće? Da li je to stvarno tako jer većina kaže da je tako ili je tako samo zato što nismo spremni da odredimo svrhu odlaska u školu?

Da, mnogo pitanja, a nijedan odgovor. Moraš da saznaš odgovore na ova pitanja i bićeš bliži nečemu što se zove MOĆ.
Do moći se dolazi preko trnja i kamenja. Ništa u životu nećeš dobiti, niko ti ništa neće pokloniti, za sve moraš sam da se izboriš. Osnovno sredstvo je škola. Škola, kao institucija, za mene predstavlja samo sredstvo kojim ću doći do onoga što meni najviše treba, a to je znanje. U današnje vreme sve češće čujem roditelje kako pričaju deci: „Ma, samo ti završi fakultet, nije bitno kako, samo ga ti završi“. A ja njih pitam: Šta ćemo posle? Šta će to Vaše dete da radi ako tako završi fakultet, kao što ih većina danas i završava, na kukanje, moljakanje profesora, a sto da ne i mitom? Nije najveći problem ni u tome, to i nekako možemo da progutamo, ali najveći problem je u tome što, uglavnom, deca ne biraju fakultet iako misle da sami biraju. I pre nego što kreneš u školu tebi pričaju šta bi ti trebalo da budeš kad porasteš i čime treba da se baviš, gde su najveće pare. I tako kroz celu osnovnu i srednju školu. Na kraju, tako i upišeše fakultet zbog svojih roditelja, da se ne bi raspravljao sa njima, da ti ne nabijaju na nos ceo život kako ih nisi poslušao, a mogao si da živiš kao gospodin čovek.

E, tome je došao kraj. Morate sami da shvatite šta volite i čime bi ste želeli da se bavite, nezavisno od toga šta Vam priča okolina. Ljudi će uvek pričati, naročito ovde, na Balkanu. A ti ćeš postati uspešan samo onda kad budeš naučio da te ne dotiču komentari ljudi koji samo to i znaju, da komentarišu druge. Tada znaš da si počeo da se razlikuješ od drugih, da postaješ deo manjine koja zna šta želi i čemu teži.

 

ut

 

Ako ti znaš šta hoćeš i spreman si da žrtvuješ ovo što si danas, bezbrižni tinejdžer, da bi postao uspešan čovek sa mnogim bogatstvima, onda ti i ne treba diploma fakulteta. Ne moraš da voliš školu, ali zato voli znanje, jer znanje je moć. U naslovu stoji da je znanje (ne)moć, a to stoji tako iz prostog razloga jer živimo na Balkanu, a ovde obrazovani ljudi čiste toalete, a neobrazovai vode države i čitave sisteme. Iz tog sistema treba da pobegneš, ne iz države, već iz sistema.

Velika je razlika u tome biti obrazovan i biti školovan. Možeš da budeš obrazovan i bez završenog fakulteta ili neke visoke škole. Svaki majstor, zanatlija je obrazovan jer zna mnogo iz onoga čime se bavi, iz onoga što voli i to ga čini obrazovanim. Najbogatiji i najuspešniji ljudi na svetu nisu završili fakultete, ali zato imaju ogromno znanje iz oblasti kojom se bave. I zato uvek kažem da informacija menja situaciju. Znanje menja sve, zato je znanje moć.

Kada shvatite šta želite u životu onda ćete početi da radite na tome toliko jako predano da ćete postati gladni tog napretka i rada. Svakoga dana ćete unapređivati sebe i svoje osobine, povećavati broj informacija koje mogu da promene situaciju. Počećete da čitate, ali ne samo da bi oponašali druge ljude koji to rade, već zato što ćete početi da verujete u moć informacije, promenićete čitav svoj sistem vrednosti i nećete stati na tome. Taj proces nema kraj, vremenom ćete postati zavisni od tog procesa. U tom procesu Vaši najveći strahovi Vas napuštaju i na to mesto dolazi sigurnost, znanje, efikasnost. Bićete toliko opsednuti svojim napretkom da ćete raditi nešto što volite besplatno, a pre toga ne bi ste to radili i da Vam ponude milione.

Ali znanje će Vam postati toliko važno da bi ste pre kupili jednu knjigu nego kuću. Mogu da Vam sruše kuću, mogu da Vam ukradu sve pare koje ste zaradili, ali ako Vam uzmu znanje, iskustvo i sve što ste prošli da bi došli do tog nivoa, onda ste švorc. Ako Vam ostane znanje, znaćete kako da zaradite novac, a posle kako i da sagradite kuću. Od znanja sve polazi, ali kada je znanje u pitanju, tu nema kraja.
Ako hoćete da promenite svoj život, uradite to odmah. Nema čekanja, ako sada to ne uradite, možda ste već propustili priliku da budete uspešni i obrazovani. Zato nema spavanja, nema odmora. Počnite da verujete u uspeh više nego u odmor i uspećete sigurno.

Autor: Miloš Ivanišević

Izbor jednog orla

Orao, ta moćna ptica živi gotovo koliko i čovjek, ali samo ako prođe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja.

Orao ima najduži životni vjek među pticama. Može da doživi i do 70 godina. Međutim, kako bi doživio tu starost, orao mora da donese tešku odluku. Kada napuni četrdesetu godinu, njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plijen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dvije opcije – ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena koji traje 150 dana.

Bald Eagle spreading wings

 

Taj proces od orla zahtjeva da odleti na vrh planine i sjedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera. I tako nakon pet mjeseci, orao polijeće u let ponovnog rađanja i živi još 30ak godina.

Mit o orlu govori o promjenama koje se dešavaju kod skoro svakog od nas u određenoj životnoj dobi.
Mnogo puta, kako bismo preživjeli moramo da započnemo proces promjena. Trebalo bi da se rješimo nekih sjećanja, štetnih navika, loše okoline…
Jedino oslobođeni od bremena prošlosti i osnaženi vjerom u bolje, možemo iskoristiti sadašnjost.

Koliko god bilo teško, jednog dana će vrijediti, vjerujte.

Dišeš, možeš!

Koje je vaše “zašto”?

Zaboravite sve defnicije iz rečnika o motivaciji od kojih na kraju postanete još zbunjeniji. Iskusio sam nerviranje traganjem za definiciju motivacije, pa ću vas zato spasiti muka.

 
Motivacija je prosto:
– Razlog za akciju
– Ono što nam daje svrhu i smer ponašanja

 
Motivacija je ono što nas pokreće da se ponašamo na određen način i da preduzmemo određene korake. To je vaše ZAŠTO?
Vaše ZAŠTO je jak razlog da želite nešto. Nije stvar u tome šta želite, već jak razlog koji želite. Da vam dam primer. Ako želite da date otkaz i pokrenete sopstveni biznis, imate više objašnjenja:

Vaša želja – da imate sopstveni posao.
Vaše ZAŠTO – da budete nezavisni, da imate više vremena za porodicu, da imate više vremena za ostvarenje svojih snova.

 

Vidite da vaše ZAŠTO ide mnogo dalje od fizičkih ciljeva. Vaše ZAŠTO često zadovoljava vaše psihološke zahteve. To je bitno. Ako je vaš razlog da radite nešto samo materijalan (da posedujete Mercedes ili ogromnu kuću), malo je verovatno da ćete se izboriti teškim trenucima na putu ostvarenja svojih snova.
Vaše ZAŠTO mora da bude iznad fizičkog sveta. Mora da dolazi duboko iz vas. Samo tako, kada postane teško, vaše ZAŠTO će vas podupreti jer je jak, vrlo bitan razlog. Razlog koji će se snažno držati pred neprijateljima.

99685
Sada imate radnu verziju definicije motivacije. Idemo korak dalje.

 

Ako vaše ZAŠTO nije dovoljno bitno, KAKO onda ništa ne znači.
Ako vaš razlog da čekate nešto je dovoljno bitan, čak i kada ne znate kako to da ostvarite, jurite za njim. Često se kaže da kada želite nešto dovoljno jako, ceo univerzum će se udružiti da vam stvori prilike, ljude i sredstva koji su vam potrebni.

Prvi korak – odlučite šta želite
Nema veze kako ćete dobiti to što želite, samo odlučite šta želite. Neka bude jasno kao dan. Zapišite svoje ciljeve.
morate imati definiciju motivacija koja je lično vaša.

 
Drugi korak – razmislite zašto to želite
Zapamtite da morate imati jake razloge. Zapišite ih.
Sprovodeći ova dva koraka, stvorićete vašu ličnu definiciju motivacije. Vaše ZAŠTO je vaša lična definicija motivacije.

Ovi su jednostavni koraci, ali vam garantujem da ako ih poštujete, biće vam dobro na putu ka vašim snovima. Tu se mnogo ljudi zaglavi. Ne znaju šta žele. Ali ne i vi! Vi znate šta želite i spremni ste da radite da bi ste to ostvarili.

Ako znate šta želite, već ste pobednik!

Pet saveta koji će vam pomoći da ne odustanete

Imate određeni cilj koji pokušavate da ostvarite ili vam je cilj da samo preživite težak dan i ostanete čitavi. Želimo da se vratimo u krevet, ne želimo ni sa kim da razgovaramo.

Život može biti težak i sa pojavom interneta možemo biti na tapeti sve vreme. Koliko je loše kada se ne osećate dobro po pitanju vaših mogućnosti i susrećete se sa nekim, ko možda  živi u susednom gradu, ili na drugom kontinentu, ko izgleda kao da živi i radi stvari koje biste vi želeli, ali na mnogo uspešniji način? Sve to vas tera da zaplačete, odustanete i sakrijete se!

Ovde je pet saveta koje možete da iskoristite sledeći put kada vam se ovo desi:

Idite u dugu šetnju

Privremeno sklanjanje od izvora vašeg bola, uvek je dobro. Ukoliko radite na kompjuteru, ili ako jednostavno ne možete pobeći od misli koje vas muče u vlastitoj kući,izađite u šetnju. Da, čak i ako napolju pljušti kiša! Ne možete ništa drugo nego da razmišljate. Nadajmo se da ćete do kraja šetnje srediti svoje misli, da ćete se bar malo bolje osećati ili ćete čak i doći do nekih rešenja koji će vas vratiti na pravi put.

ACT2-0004_active_mid_HawthornHill_16x9

Slušajte muziku koja vas oraspoloži

Imam listu pesama koje puštam kada klonem duhom i kada mi je potrebno nešto što će me podići i podsetiti me zašto se borim za svoj cilj. Sledeći put kada poželite da odustanete, napravite sebi listu pesama. Možda će pesme biti borbenog duha, ili moćnog teksta, a možda će vas samo naterati da se smejete i da igrate. U svakom slučaju kada slušate muziku setićete se veličine svog cilja i ponovo ćete stati na svoje noge.

Tražite zagrljaj

Da li imate nekoga u svom životu ko se bezuslovno grli? Partner, mačka, pas? Plišana igračka koja vas prosto namami da se osmehnete. Idite i zagrlite nekog i vidite da li će vam biti bolje. Verovatno zagrljaj neće rešiti sve vaše probleme, ali trebalo bi da vas podseti da postoje ljudi kojima mnogo značite, i koji bi trebalo da vas nasmeju i da vam daju snagu.

Popričajte sa prijateljem

Prijatelji nose ovu titulu sa razlogom, ukoliko se osećate da niste dovoljno dobri i da želite da odustanete, prijatelji će biti ti koji će vas okrenuti od toga. Oni vas poznaju, oni poznaju vaše vrline, oni vam pomažu da ih uvidite kada vam se čini da nemate ni jednu jedinu. Ako želite da samo zaboravite na sebe i svoje probleme, pričajte sa drugima i oraspoložite ih. Nema ničega tako dobrog kao kada oraspoložite druge, pokušajte!

Pisanje 

Ako se osećam naročito loše, onda je pisanje definitvno način koji će me vratiti na pravi put. Kao kada odete u šetnju i sve misli se razbistre, pisanjem ćete staviti na papir sve svoje misli. Ponekad je kao razgovor sa prijateljem, bezbroj puta sam pisao kako sam bezvredan i loš, samo da bih se setio koliko vredim i da bih se sam sebi odbranio. Zaista vam može pomoći da odredite uzroke teškog dana, makar razlog lošeg dana bio nedostatak sna.Teško je kada se osećamo kao da smo mi jedini  bezvredni, i da je svima drgima znatno bolje nego nama.

Otkriću vam tajnu: većina, gotovo svi ljudi, imaju dane kada požele da odustanu. Nismo ni svesni kakav su put drugi prešli da bi dospeli tu gde su danas, ali ću vas uveriti da oni nisu samo preko noći dospeli do cilja, već su prešli dugačak put.

Cilj kome stremite nećete lako ostvariti, ukoliko je bio lak već ste ga ostvarili. Put je težak, pun prepreka i ponekada sreća jednostavno neće biti na vašoj strani.

 

“Ja to vidim ovako, ukoliko želite dugu, morate prvo da se izborite sa kišom.“

Doli Parton

Ne odustajte od svojih ciljeva, nemojte žuriti, napravite pauzu i vratite se da nastavite borbu!