Disanje koje menja život – Fiziologija

Udarac za udarcem. Kroz glavu ti prolazi samo jedna stvar: “Ovo je loše, loš sam.“ Udarac u glavu, u telo. Dišeš na usta kao da je neko isisao sav vazduh iz sale. „Možda mi je ovo i poslednji udisaj.“ Ruke su ti podignute, štitiš glavu od udaraca protivnika koji se samo ređaju. Tu i tamo uzvratiš, pokušaš barem, da prekineš taj niz. Nisi uspeo, ali te je spasilo zvono za kraj runde. Dišeš, ramena se dižu do plafona, fali ti kiseonik. Legao si na pod i završio si sa treningom. „Možda ovo i nije za mene“, razmišljaš na kraju treninga…

„Pašću ispit, nisam ništa naučila.“ Spremala si taj ispit već skoro mesec dana ali, zebnja, strah vlada tvojim umom, umesto znanja, koje je do juče bilo tu. „AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! Imam fleku na košulji, kako ću ovako pred profesora!“ Još jedan dodatan stres, povećava puls, osećaš kako srce hoće da pocepa tu „uflekanu“ košulju, iako tu mrlju samo ti vidiš, na obodu rukava. Muka ti je, dišeš plitko, osećaš kao da u ovoj prostoriji nikada prozor nisu otvarali. Usta su ti suva od ubrzanog disanja, a uopšte nisi ni primetila da dišeš na usta. Šta više, da uopšte dišeš. Vrat te boli od silnog učenja, osećaš tenziju u mišićima, ramena su kao kamen. Proziva tvoje ime, sedaš pred profesora. Nakon 20 minuta ispitivanja, najviša ocena. Izlaziš, sva tenzija je nestala, dišeš duboko, ushićena si, a istovremena i potpuno mirna. Još jedan ispit je položen.

Stresne situacije čine život. Bez njih ne bismo nikada prohodali, naučili da vozimo bicikl, plivamo, priđemo dečku/devojci, ne bismo osetili prvi poljubac.

Opet, stres vlada našim životima. Nemamo dovoljno sna, vremena, para, problemi na poslu, u porodici. Gde god da pogledate, analizirate, neki problem postoji. Pritisak visok, problemi sa želudcem, bolni mišići su samo još šlag na tortu, napravljenu od žuči. Jedva čekate na kraju samo da legnete u krevet na kraju dana i bar za tih 15-20 minuta pre nego što se uspavate, da odmorite mozak od sve te tenzije.

Šta ako se većina tih zdravstvenih problema, svakodnevnih problema koje nas dovode do ludila, do očaja, pojačava našom krivicom?

Šta ako sve što nam remeti život i ne dozvoljava nam da uživamo u njemu, da ga potpuno iskusimo, može da se poboljša, promeni time što ćemo samo začepiti usta?

 

Fiziologija

Da bismo shvatili zašto je disanje od izuzetnog značaja, osim očiglednog što unosimo neopohdan vazduh i kiseonik, moramo prvo da pogledamo vrlo bitan deo nervnog sistema. Autonomni nervni sistem.

U našem telu postoje stvari koje jednostavno nisu pod našom kontrolom. Ne možemo svesno da utičemo na srce da kuca sporije, ili brže. Ne možemo da naredimo želudcu da brže vari hranu, da bismo mogli više da pojedemo na nekoj proslavi. Te stvari reguliše autonomni nervni sistem.

Autonomni se zove, jer ne možemo svesno da utičemo na njega, očigledno. Pod njegovom kontrolom su srce, organi za varenje, žlezde koje luče hormone, reproduktivni organi, pluća…

Ono što je nama izuzetno važno za celu priču, jesu dva njegova dela: simpatikus i parasimpatikus.

Vrlo čudna imena, ali ćemo videti za šta je ko odgovoran.

Simpatikus

Na engleskom (kao i većina stvari), bolje zvuči njegov odgovor, „fight or flight.“ Beži ili bori se. Stavimo ga u perspekitvu.

Idete šumom. Uživate u vazduhu, zelenilu, upijate energiju i voleli biste kada biste češće išli u prirodu. Ali onda vas priroda podseti da postoji nešto drugo. Međed. Veliki međedi. Isped vas.

Sada ulazimo u vaše telo u tom trenutku. Sigurno nećete sesti i razmišljati: „Hmm. Medved. Trebalo bi da pobegnem. (Ako imate bosanske krvi, možda i da se pobijete sa njim). Čekaj da razmislim malo…“ Da se to zaista dešava, ljudi odavno ne bi hodali planetom.

Ne. Mi istog trenutka ili bežimo, ili krećemo u borbu. Za to je zaslužan simpatikus.

Šta sve on reguliše?

  • Povećava puls i pritisak srca, da bi krv dolazila brže u mišiće i time pobegli ili savladali opasnost
  • Povećava cirkulaciju u mišićima i plućima, čak i do 1200% više u mišićima
  • Širi bronhiole i povećava razmenu kiseonika u plućima
  • Smanjuje cirkulaciju u digestivnom traktu (želudac, creva…)
  • Širi zenice i poboljšava vid
  • Širi krvne sudove u srcu
  • Stegne digestivne i urinarne sfinktere
  • Gasi rad creva
  • Podstiče orgazam!

Slavljen bio!

Parasimpatikus

On je sušta suprotnost simpatikusu. On nam služi da bismo se odmorili, oporavili od bežanja ili borbe. „Rest and digest.“

  • Širi krvne sudove u digestivnom traktu, i poboljšava varenje hrane, jer nam je potrebna hrana da bimo napunili mišiće koji su ispražnjeni
  • Smanjuje potrebu za kiseonikom, stežući bronhiole.
  • Smanjuje srčani puls i pritisak.
  • Sužava zenice i omogućava bliži vid
  • Podstiče pljuvačne žlezde, ubrzava rad creva
  • Stimuliše seksualno uzbuđenje

Ova dva dela autnomonog nervnog sistema rade u simbiozi. Jedno bez drugog ne mogu. Tako bi bar trebalo da bude…

Stvarni život ulazi na scenu

Budimo se rano ujutru. Žurimo da se što pre spremimo da bismo otišli na posao/školu. Sedimo, radimo, nerviraju nas. Vozimo se punim autobusom, guraju nas. Žurimo kući. Porodica, neko mora nešto da kuka, prigovara. Računi! Krediti! Jedva čekamo da legnemo u krevet i da se bar malo, malo, odmorimo.

Ove situacije su skoro kod svih nas zastupljene. Međed nije pred nama, ali bi i to bilo lakše, u odnosu na hiljade malih međeda koji nas uznemiravaju u vidu svakodnevnih situacija.

Simpatikus radi non stop. Ne punom parom, ali lagano, džogira.

Vreme za odmor, ne postoji. Nemamo kada da se opustimo, da dozvolimo telu da se oporavi. Parasimpatikus željno čeka na klupi da uđe u igru i pokaže šta ume.

Rekli smo na početku, da su simpatikus i parasimpatikus deo autonomnog nervnog sistema, koji nije pod našom kontrolom. Ali, ipak, možemo indirektno da utičemo na njega! I to vrlo lako i ne moramo da kupujemo lekove za to!

 

NOS!

UDAH!

IZDAH!

 

Jedino na šta možemo svesno da utičemo, jeste disanje. Zadržite dah! To možete. Skratite dah! Hmm, i to. Dišite na nos! Kul. Izdahnite brzo na usta. Moguće.

Kontrolišući i disanje, možemo da podstaknemo, simpatikus ili parasimpatikus, u zavisnosti šta nam je potrebno.

 

Do sledećeg teksta, jedan savet: Dišite na nos kad god možete! (aktivira više parasimpatikus 😀 )