Disanje koje menja život – bolest ulazi na usta

U prošlom tekstu smo objasnili malo fiziologiju autonomnog nervnog sistema i kako utiče na svakodnevni život. Spomenuli smo malo disanje, ali sada ćemo malo više govoriti o tome zašto većina ljudi pogrešno diše, a samim tim i zašto većina ljudi ima probleme sa zdravljem, stresom i svakodnevnim situacijama.

Prvo ćemo videti gde grešimo, da bismo to mogli da ispravimo.

 

Disanje na usta

Preko 90% ljudi ne ume da diše pravilno! Kada biste pitali nekoga da li diše pravilno, odgovorio bi potvrdno. Međutim, odavno ljudi dišu na loš način i time doprinose da se lošije osećaju, imaju manje energije, motivacije, na kraju da budu i bolesni.

Disajne na usta ima nekoliko mana.

 

1.Unosimo hladan i nefiltriran vadzuh

Nosna šupljina sadrži sluzokožu koja je dobro prokrvljena i ta cirkulacija služi da zagreje vazduh, koji posle kada dođe do pluća se lakše iskoristi. Takođe pri izdisaju na nos, toplota vazduha ostaje u nosu, dok je pri izdahu na usta gubimo. Dlake, koje nekima i vire iz nosa pa ih skraćuju, služe kao filter, te sve nečistoće se zadrže na njima. Ljudi koji imaju probleme sa alergijama vrlo često dišu na usta, i time pogoršavaju stanje, jer se vazduh ne pročišćava, unosimo alergene kroz usta i reakcija bude još gora.

 

2. Značajno manje kiseonika se apsorpbuje u krvotok

Prosto, kada dišemo na nos, koristimo samo 1/3 kapaciteta pluća, koji se nalazi u gornjem delu grudnog koša. To može dovesti do problema sa spavanjem, lošeg uticaja na rast i uspeh u školi.

Kod odraslih, mala koncentracija kiseonika u krvi je povezana sa visokim krvnim pritiskom, problemima sa srcem, hrkanjem…

3. Loše držanje

 

Pri disanju na usta, da bi se oslobodili disajni putevi, glava se pomera unapred i ramena se podižu.

Probajte!

Isturite glavu u napred, kao da neko hoće da vas klepi od pozadi. Dišite na nos. Kako dišete? Teško, čak se i čuje. Ako spustite ramena, dišete lakše, sa podignutim je značajno teže.

Sada probajte da dišete sa glavom unapred i podignutim ramenima, ali na usta. Kakvo je sad disanje? Koje je lakše?

 

Ovo utiče na nas na mnogo načina!

 

Mišići vrata, ramena su napeti non stop. Zato se ljudi konstantno na bolove u vratu i ramenima. Mišići su kao kamen. Kako i da ne budu, kada stalno moraju da rade da bi vam omogućili dovoljno kiseonika da živite.

Utiče i na vratnu kičmu. Krivite se. Na kratak period, ovo nije problem.

Ali ljudi ovako dišu decenijama!

Zamislite kako ta kičma onda izgleda!?

 

4. Položaj zuba i vilice

Ovo je veliki problem kod dece. Disanje na usta utiče na razvoj kosti lica i zuba. Na kraju, dolazi do dugih, uskih lica i usta, jagodice su manje izražene, donja vilica je mala i slaba brada. Zubi su krivi i nepravilno raspoređeni. Ako se nosi proteza, sa ovakvim disanjem, nošenje će znatno duže trajati, čak se stanje može vratiti na staro.

 

5. Manjak energije i lošije raspoloženje

U jednom istraživanju u kojem je učestvovalo preko 1000 ljudi, osobe koje su disale na usta su čak u 72% imala značajno nižu energiju, bili podložniji lošijem raspoloženju i slabije koncentracije. Takođe, čak 3 od 4 osobe se budilo jednom u toku noći, a skoro polovina njih bar 2 puta.  *

 

Generalno smo videli da nam disanje na usta može samo doneti probleme. Moramo zapamtiti da disanje na usta nije loše, nekada čak i koristno (saznaćete u tekstu od isanju i vežbanju),  ali jeste ako duže vreme dišemo samo na usta!

Zato, moramo da naučimo kako da dišemo na nos.

To ćemo u sledećem tekstu.

 

 

*(1.Ruth M.D., A. (2015). The health benefits of nose breathing.Nursing in General Practice, 40-42. Retrieved July 14, 2015, from http://www.lenus.ie/hse/bitstream/10147/559021/1/JAN15Art7.pdf )

 

Disanje koje menja život – Fiziologija

Udarac za udarcem. Kroz glavu ti prolazi samo jedna stvar: “Ovo je loše, loš sam.“ Udarac u glavu, u telo. Dišeš na usta kao da je neko isisao sav vazduh iz sale. „Možda mi je ovo i poslednji udisaj.“ Ruke su ti podignute, štitiš glavu od udaraca protivnika koji se samo ređaju. Tu i tamo uzvratiš, pokušaš barem, da prekineš taj niz. Nisi uspeo, ali te je spasilo zvono za kraj runde. Dišeš, ramena se dižu do plafona, fali ti kiseonik. Legao si na pod i završio si sa treningom. „Možda ovo i nije za mene“, razmišljaš na kraju treninga…

„Pašću ispit, nisam ništa naučila.“ Spremala si taj ispit već skoro mesec dana ali, zebnja, strah vlada tvojim umom, umesto znanja, koje je do juče bilo tu. „AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! Imam fleku na košulji, kako ću ovako pred profesora!“ Još jedan dodatan stres, povećava puls, osećaš kako srce hoće da pocepa tu „uflekanu“ košulju, iako tu mrlju samo ti vidiš, na obodu rukava. Muka ti je, dišeš plitko, osećaš kao da u ovoj prostoriji nikada prozor nisu otvarali. Usta su ti suva od ubrzanog disanja, a uopšte nisi ni primetila da dišeš na usta. Šta više, da uopšte dišeš. Vrat te boli od silnog učenja, osećaš tenziju u mišićima, ramena su kao kamen. Proziva tvoje ime, sedaš pred profesora. Nakon 20 minuta ispitivanja, najviša ocena. Izlaziš, sva tenzija je nestala, dišeš duboko, ushićena si, a istovremena i potpuno mirna. Još jedan ispit je položen.

Stresne situacije čine život. Bez njih ne bismo nikada prohodali, naučili da vozimo bicikl, plivamo, priđemo dečku/devojci, ne bismo osetili prvi poljubac.

Opet, stres vlada našim životima. Nemamo dovoljno sna, vremena, para, problemi na poslu, u porodici. Gde god da pogledate, analizirate, neki problem postoji. Pritisak visok, problemi sa želudcem, bolni mišići su samo još šlag na tortu, napravljenu od žuči. Jedva čekate na kraju samo da legnete u krevet na kraju dana i bar za tih 15-20 minuta pre nego što se uspavate, da odmorite mozak od sve te tenzije.

Šta ako se većina tih zdravstvenih problema, svakodnevnih problema koje nas dovode do ludila, do očaja, pojačava našom krivicom?

Šta ako sve što nam remeti život i ne dozvoljava nam da uživamo u njemu, da ga potpuno iskusimo, može da se poboljša, promeni time što ćemo samo začepiti usta?

 

Fiziologija

Da bismo shvatili zašto je disanje od izuzetnog značaja, osim očiglednog što unosimo neopohdan vazduh i kiseonik, moramo prvo da pogledamo vrlo bitan deo nervnog sistema. Autonomni nervni sistem.

U našem telu postoje stvari koje jednostavno nisu pod našom kontrolom. Ne možemo svesno da utičemo na srce da kuca sporije, ili brže. Ne možemo da naredimo želudcu da brže vari hranu, da bismo mogli više da pojedemo na nekoj proslavi. Te stvari reguliše autonomni nervni sistem.

Autonomni se zove, jer ne možemo svesno da utičemo na njega, očigledno. Pod njegovom kontrolom su srce, organi za varenje, žlezde koje luče hormone, reproduktivni organi, pluća…

Ono što je nama izuzetno važno za celu priču, jesu dva njegova dela: simpatikus i parasimpatikus.

Vrlo čudna imena, ali ćemo videti za šta je ko odgovoran.

Simpatikus

Na engleskom (kao i većina stvari), bolje zvuči njegov odgovor, „fight or flight.“ Beži ili bori se. Stavimo ga u perspekitvu.

Idete šumom. Uživate u vazduhu, zelenilu, upijate energiju i voleli biste kada biste češće išli u prirodu. Ali onda vas priroda podseti da postoji nešto drugo. Međed. Veliki međedi. Isped vas.

Sada ulazimo u vaše telo u tom trenutku. Sigurno nećete sesti i razmišljati: „Hmm. Medved. Trebalo bi da pobegnem. (Ako imate bosanske krvi, možda i da se pobijete sa njim). Čekaj da razmislim malo…“ Da se to zaista dešava, ljudi odavno ne bi hodali planetom.

Ne. Mi istog trenutka ili bežimo, ili krećemo u borbu. Za to je zaslužan simpatikus.

Šta sve on reguliše?

  • Povećava puls i pritisak srca, da bi krv dolazila brže u mišiće i time pobegli ili savladali opasnost
  • Povećava cirkulaciju u mišićima i plućima, čak i do 1200% više u mišićima
  • Širi bronhiole i povećava razmenu kiseonika u plućima
  • Smanjuje cirkulaciju u digestivnom traktu (želudac, creva…)
  • Širi zenice i poboljšava vid
  • Širi krvne sudove u srcu
  • Stegne digestivne i urinarne sfinktere
  • Gasi rad creva
  • Podstiče orgazam!

Slavljen bio!

Parasimpatikus

On je sušta suprotnost simpatikusu. On nam služi da bismo se odmorili, oporavili od bežanja ili borbe. „Rest and digest.“

  • Širi krvne sudove u digestivnom traktu, i poboljšava varenje hrane, jer nam je potrebna hrana da bimo napunili mišiće koji su ispražnjeni
  • Smanjuje potrebu za kiseonikom, stežući bronhiole.
  • Smanjuje srčani puls i pritisak.
  • Sužava zenice i omogućava bliži vid
  • Podstiče pljuvačne žlezde, ubrzava rad creva
  • Stimuliše seksualno uzbuđenje

Ova dva dela autnomonog nervnog sistema rade u simbiozi. Jedno bez drugog ne mogu. Tako bi bar trebalo da bude…

Stvarni život ulazi na scenu

Budimo se rano ujutru. Žurimo da se što pre spremimo da bismo otišli na posao/školu. Sedimo, radimo, nerviraju nas. Vozimo se punim autobusom, guraju nas. Žurimo kući. Porodica, neko mora nešto da kuka, prigovara. Računi! Krediti! Jedva čekamo da legnemo u krevet i da se bar malo, malo, odmorimo.

Ove situacije su skoro kod svih nas zastupljene. Međed nije pred nama, ali bi i to bilo lakše, u odnosu na hiljade malih međeda koji nas uznemiravaju u vidu svakodnevnih situacija.

Simpatikus radi non stop. Ne punom parom, ali lagano, džogira.

Vreme za odmor, ne postoji. Nemamo kada da se opustimo, da dozvolimo telu da se oporavi. Parasimpatikus željno čeka na klupi da uđe u igru i pokaže šta ume.

Rekli smo na početku, da su simpatikus i parasimpatikus deo autonomnog nervnog sistema, koji nije pod našom kontrolom. Ali, ipak, možemo indirektno da utičemo na njega! I to vrlo lako i ne moramo da kupujemo lekove za to!

 

NOS!

UDAH!

IZDAH!

 

Jedino na šta možemo svesno da utičemo, jeste disanje. Zadržite dah! To možete. Skratite dah! Hmm, i to. Dišite na nos! Kul. Izdahnite brzo na usta. Moguće.

Kontrolišući i disanje, možemo da podstaknemo, simpatikus ili parasimpatikus, u zavisnosti šta nam je potrebno.

 

Do sledećeg teksta, jedan savet: Dišite na nos kad god možete! (aktivira više parasimpatikus 😀 )

Nesvesni um – šta je to? 3. deo

Nesvesni um je vrlo sličan podsvesnom, u smislu da zajedno rade sa sećanjima. Ali postoji razlika između njih.

Ako se sećate piramide, nesvesni um i podsvest su povezani, ali je nesvesni um više kao podrum, podzemna biblioteka u kojoj se nalaze sva vaša sećanja, navike i načini ponašanja. To je skladište svih duboko ukorenjenih emocija od dana kada ste rođeni.

Ako želite značajnu promenu, onda ovde ona mora da se dogodi i to nije lako.

 

Nesvesni um vs podsvesni um

Velika je rasprava oko pravog imena – podsvest ili nesvest.

Nesvesni um je termin koji više koriste psiholozi i psihijatri, kada govore o mislima koje su daleko, nedostpune našoj svesti. Ne smemo pomešati ovaj termin sa medicinskom nesvešću, kada je neko nokautiran ili u komi.

Jednostavno, nesvest je skladište svih naših sećanja koje su potisnute ili ne želimo da ih se sećamo. Traumatične situacije u detinjstvu koje smo blokirali, ali takođe ne mora ni da bude neka ozbiljna stvar. Može da bude nešto daleko, kao na primer šta smo jeli prvog dana škole ili ime druga iz detinjstva sa kojim smo se igrali par puta.

To je sećanje kojeg se ne možemo prisetiti kada god poželimo. Tu je, ali ga se ne možemo setiti kada to odlučimo. Određene psihoanalitičke metode to mogu da urade (hipnoza) ili određenim događajem, mirisom, poznatim mestom.

Bitna stvar koju moramo zapamtiti jeste da ne možemo, po sopstvenoj volji, da se setimo ičega iz nesvesnog, osim u slučaju nekog posebnog događaja ili tehnike.

Podsvest, na drugu ruku, je skoro isto, ali je glavna razlika da možemo da se setimo nekih stvari. Sećanja su značajno bliža površini i lakše nam dostupna, sa samo malo pažnje.

Na primer, neko vas je pitao za neki broj telefona i vrlo lako ga se setite. Zanimljiva stvar je ta što pre nego što su vas pitali za njega, niste uopšte svesno razmišljali o njemu. Bio je smešten u vašoj podsvesti i na dohvat ruke, kao RAM memorija u vašem kompjuteru.

Međutim, ako vam taj broj telefona nije bitan, onda je on uskladišten dublje i onda će vam biti potrebno više vremena da biste ga se setili.

Uloga nesvesnog uma

Po mnogo čemu je nesvesni um sličan podsvesnom, zato što takođe sadrži vaša sećanja, navike, osećanja, načine ponašanja. Razlika je u tome što se u nesvesnom nalazi izvor, koren svih ovih programa koje koristi podsvesni um.

To je mesto u kojem su smeštena sva vaša sećanja, osećanja, od dana kada ste rođeni. Iz ovih sećanja su se stvorila vaša verovanja, navike i načini ponašanja i ukorenjivani vremenom u nesvesni um.

 

Kako promeniti svoj život

Ako želite da promenite svoj život, onda morate da radite na osnovnom nivou, odnosno na programima koji su smešteni u nesvesnom umu. Postoji mnogo tehnika, ali sve one počinju iz svesnog uma.

Kako konstantno menjate svoje misli, usmeravanjem svoje pažnje i vizuelizacijom, imaćete uticaj na programe u podsvesnom umu. Radite ovo dovoljno dugo, i sa dovoljno uložene emotivne energije i počećete polako da reprogramirate svoj nesvesni um i sve ono što je duboko ukorenjeno u njemu.

Tek tada zaista možete da napravite konkretnu promenu!

Ovo je vrlo jednostavan pristup. Na kraju, sve vaše navike, načini ponašanja i verovanja su ovako i nastale.

Kako radi podsvesni um? 2. deo

Vaša podsvest je radni sto vašeg uma. Upravljanje i usmeravanje podsvesti je ključ lične promene.

Vaša podsvest je kao vaša RAM memorija u kompjuteru, odnosno deo u kojem se drže programi i podaci koji se trenutno koriste, da bi bili dostupniji vašem procesoru za obradu; tako se i u podsvesti nalaze programi i stvari koje koristimo svakodnevno.

Uloga podsvesti

Osim kratkoročne memorije, podsvesni um takođe ima važnu ulogu u vašem svakodnevnom radu.

Radi na tome i trudi se da imate dostupno uvek ono što vam je potrebno, kad god želite nečega da se setite ili osetite.

  • Sećanja – kao što su brojevi telefona, kako da vozite kola, a da svesno ne razmišljate o tome, šta je potrebno da kupite u prodavnici kada se vraćate kući…
  • Trenutni programi koji se svakodnevno odvijaju, kao što su načini ponašanja, navike, raspoloženja
  • Filteri – (kao što su verovanja i vrednosti) da biste odredili bitnost informacija prema vašem pogledu na svet
  • Osećaji – koje primite preko vaših pet čula i šta vam oni znače

Ako za neku informaciju nemamo filter ili dodirnu tačnu u podsvesti, onda se ona direktno šalje u nesvesni um. Zatražiće od nesvesnog uma da smisli program koji će najbolje obraditi taj podatak, da bi imao smisla.

Podsvest konstantno radi, na oprezu je mnogo više nego što mislite. Prema NLP-ovom modelu komunikacije, mi svesno obradimo oko 44 bitova informacije u sekundi, a podsvest 44 miliona bitova!

Vaši podsvesni filteri izbacuju sve nepotrebne informacija i koriste samo ono što je potrebno. Ovo se sve dešava svakodnevno, non stop, a da ne utče na ono što trenutno radite. Oni rade ovo što je logičnije moguće, na osnovu programa koji se nalaze u vašem nesvesnom umu.

Pogledajte sada oko sebe. Zagledajte se u jednu stvar. Vidite koje je boje, oblika, veličine, šta piše na njoj, gde se nalazi u odnosu na druge predmete, šta znači vama… Kada biste tako razmišljali o svakoj stvari koju vidite stalno, poludeli biste. Zato, zahvalite svojoj podsvesti, što odvaja bitno od nebitnog.

Rezultate te komunikacije između podsvesti i nesvesnog uma, se u svesnom ispoljavaju kao emocije, osećanja, senzacije, reflaksi, slike i snovi. Ne postoji komunikacija rečima.

Veza sa podsvešću

Jedna od sjajnih stvari koje su vezane za podsvest, i koju možemo da iskoristimo u svoju korist, jeste to što je ona odličan vojnik! Sluša i izvršava naređenja!

Ljudi često pogrešno misle da je podsvest glavni igrač, da on sve određuje i da smo mi u njegovoj šaci. U stvari, potpuno je suprotno. Vaša podsvest samo prenosi osećanja i emocije onoga o čemu najviše mislimo.

Nije stvar u tome da samo ako promenite temu razmišljanja u ovom trenutku i vaš život će se odjednom promeniti. U većini slučajeva, ustaljeni programi su previše ukorenjeni u vama da bi se odmah promenili. Do toga može doći naglo, u slučajevima velikih i bitnih životnih situacija, koje menjaju život, ili ako je mnogo bola vezano za neku stvar. Bez neke značajnog događaja u životu, najverovatnije će se stari programi vratiti na površinu.

Takođe, menjanje programa se može uraditi vizuelizacijom u stanju poptune opuštenosti i povećane sugestibilnosti. To je autohipnoza, o kojoj ćemo uskoro pisati.

U sledećem tekstu ćemo govoroiti o nesvesnom umu i time završiti ovaj kratak uvod u način funkcionisanja našeg uma, da bismo ga što lakše koristili da bismo postali najbolji što možemo. To je jedini alat na koji jedino možemo da utičemo i da ga usavršimo, a da ne možemo da ga izgubimo.

Svesni um – Kako da ga koristimo da bismo stvorili promenu koju želimo? 2. deo

Ako pitate ljude šta je po njima svesni um, dobićete razne odgovore. Neko će reći da ono što ga razlikuje od podsvesti je sama svesnost, odnosno mogućnost percepcije situacije i činjenica.

Međutim, reći da je podsvest nesvesna je pogrešno. Dokumentovano je da možete biti pod uticajem okoline ili šta ljudi kažu čak i kada niste svesni, pod anestezijom ili u snu. Kada vozite do nekog mesta i dođete tamo, a ne znate uopšte kako ste došli dotle. U ovim situacijama je vaša podsvest izuzetno svesna i obavlja potrebne funkcije.

Drugi argument koji ljudi iznose je da je svesni um gde se obavlja mišljenje i logičko razmišljanje. Ali i to ne odvaja svesni um od podsvesti ili nesvesnog. Vaš nesvesni um je skladište svih vaših sećanja, emocija i navika i razlog zašto ste dobri u rezonovanju i logici.

Kada ste bili beba, vaš svesni um se još nije toliko razvio da bi testirao i merio sve informacije iz okoline. Zato se on trenutno nalazi na klupi, a podsvest i nesvesni um obavljaju skupljanje podataka i rezonovanje – prepoznaju da hrana dolazi iz flaišice ili dojke, da majčin zagrljaj znači da ste bezbedni, da plakanjem dobijate potrebnu pažnju. U ovom stadijumu ova dva uma rade na tome da stvore logične obrazce koji će vam pomćoi da preživite.

Do sada, najbolje objašnjenje svesnog uma i dve njegove glavne uloge su:

  1. Sposobnost da usmeri vašu pažnju
  2. Sposobnost da zamisli ono što nije stvarno

Ovo su dve izuzetno važne sposobnosti koje mogu da vam promene život. Pogledajmo kako…

Usmerivanje pažnje

Podsvest ima značajno jače čulo svesnosti vaše okoline od vašeg svesnog uma (neki kažu da vaše „šesto čulo“ se nalazu ovde) i uvek je upaljen, čak i kad spavate, on samo izvršava naređenja svesnog uma. Ako stalno sumeravate pažnju na negativne stvari, onda će vaša podsvest pokorno izbacivati na površinu osećaje, emocije i sećanja koja su vezana za takvo razmišljanje. Pošto vaša osećanja postaju vaša stvarnost, možete da upadnete u beskonačan vrtlog negativnosti, straha, anksioznosti, stalno gledajući negativne stvari u svakoj situaciji.

Na primer, ležite u krevetu, mrkli je mrak, i čujete nešto čudno. Ako dopustite vašim mislima i mašti da idu u pravcu svih groznih stvari iz horor filmova koje ste gledali (pogotovo ako ste ih baš te noći gledali), onda će vaša podsvesti da vas podseti na emocije, osećaje i sećanja iz prethodnih događaja koji su povezani sa tim mislima. Tako vas podsvest čuva i sprema vas da bežite ili se borite u tim situacijama.

Na drugu ruku, ako svesno kažete sebi da usmerite pažnju na racionalne, umirujuće misli, ubrzo će te negativne emocije da se stišaju ili nestanu.

Neki ljudi vrlo lako i prirodno mogu da usmere svoje misli na vedru stranu života. U stvari, sve zavisi od programiranosti podsvesnog i nesvesnog, od dana kada ste rođeni. Na primer, da li ćete naginjati više pesimizmu ili optimizmu, negativnom ili pozitivnom razmišljanju, sreći ili besu, ili negde između? Prepoznajte ka čemu više idete i uradite nešto povodom toga.

Sposobnost svesnog uma da usmeri vašu pažnju i svest je jedna od najvažnijih moći koju imate i da biste mogli da stvorite neku promenu u svom životu, morate da naučite da je kontrolišete.

Kako se to radi? Veština usmeravanja pažnje je vrlo jednostavna. Svodi se na izbor. Kada odaberete o čemu ćete da mislite, dozvoljavate vašem umu da odluči vašu sudbinu. Bukvalno se može iskoristiti za dobro ili zlo, konstruktivne ili destruktivne namere.

Naše misli su verovatno jedina prava sloboda koju imamo u ovom svetu, koju zaista možemo da kontrolišemo. Čovek može fizički da bude zarobljen u zatvoru u potpuno nehumanim uslovima, a opet da ima slobodnu volju – Viktor Frankl i Nelson Mandela su primer toga. Ivo Andrić je Drugi svetski rat proveo u svom stanu, bukvalno odbijao da rat utiče na njega (živeći u svom svetu), izlazio  napolje samo zbog najosnovnijih stvari. Tada je napisao„Travničku hroniku“, kao isvoje najveće delo, „Na Drini ćuprija.“

Možemo odabrati kako ćemo reagovati na sve što nam život donese!

Iskoristite svoju maštu

Druga značajna sposobnost svesnog uma je vizuelizacija. Vaš um bukvalno može da zamisli nešto potpuno novo i jedinstveno, nešto što fizički nikad nije postojalo. Takođe, vaša podsvest može samo da vam pokaže verzije vaših sećanja koje su uskladištene u nesvesnom

Sjajna stvar je ta što podsvest ne može da napravi razliku između onog što svesni um stvori i šta je stvarno, tako da šta god svesno vizuelizujete i svesno usmerite pažnju, emocije i osećanja će se vezati za to iz podsvseti.

Na primer, ako ste ikada maštali o tome da dobijete na lotou, ili možda da budete u vezi sa nekim ko vam se sviđa, osetili biste sreću, emocije koje su vezane za tu sliku, čak iako intelektualno znate da se te stvari ne dešavaju u stvarnom životu. Ali vaša podsvest je mislila da se to zaista dešava, i zato je pružila ta osećanja i emocije koje su se vezale za te misli. To je zaista sjajan dar koji imamo!

Vizuelizacija može da dovede do sjajnih rezultata. Jedno istraživanje se sastojalo od tri grupe ljudi, u kojem se ispitivala preciznost u pogađanju slobodnih bacanja u košarci. Testirani su na početku i na kraju.

Jedna grupa je zaista vežbala slobodna bacnja 20 dana za redom. Druga grupa je bila kontrolna i nije radila ništa. Treća je provodila 20minuta dnevno u stanju relaksacije i samo je zamišljala kako vežba slobodna bacanja. Takođe su vežbali da i kada promaše u svojim mislia, da se bolje nameste i da pogode sledeći put.

Na kraju eksperimenta, rezultati su bili iznenađujući. Prva grupa se poboljšala za 24%, druga se nije uopšte poboljšala. Treća, koje je samo zamišljala izvođenje slobodnih bacanja, se poboljšala za zapanjujućih 23%! Nije bila kao prva grupa, ali je to svakako iznenađujući rezultat!

Bolji izraz, umesto vizuelizacije bi bio, audio-video zamišljanje(maštanje). Da bi sam proces bio uspešniji, porebno je umesto samo slike, da iskoristimo što više podataka, zvuk, osećanja, čula ukusa, mirisa, jer samim tim ceo taj “film”, dobija na realnosti i zbog toga će biti značajno uverljiviji našem mozgu.

Nemojte zapostaviti moć svesnog uma!

Naš um – šta je, kako ga iskoristiti da postanemo najbolji što možemo? 1. deo

Kako funkcioniše naš um?

U ovih par tekstova ćemo obratiti pažnju na svest, podsvest i nesvesni deo našeg uma; najbitnije, kako oni rade zajedno i kako ih možemo koristiti da bismo bili srećniji, smireniji i uspešniji.

 

Šetnja kroz ljudski um

Koncept o tri nivoa uma nije uopšte nov, a popularizaovao ga je Sigmund Frojd. Iako su mnoge njegove teorije dokazane nevalidnim, njegova podela uma je i dalje ostala. Um je podelio na svesni um ili ego, podsvesni nesvesni um.

Najbolji način da se ilustruje ovaj koncept je pomoću trougla. Vrh zauzima svesni um, kao vrh ledenog brega, gde je samo delić iznad vode. Otrpilike, prezentuje 10% našeg kapaciteta uma.

Ispod svesnog uma, veći deo trougla zauzima on što je Frojd nazvao podsvest. Koristi otrpilike 50-60% mogućnosti našeg mozga.

Baza trougla je nesvesni deo uma, odnosno 30-40% trougla. To je veliki I duboki deo uma, koji je nedostupan svesnom umu, kao mračne dubine okeana.

 

Kako ova tri uma rade zajedno?

Mi se poistovećujemo sa svesnim umom, zato što najviše vremena provodimo sa njim. Ali to ne znači da sve što uradimo, potiče iz njega.

Naš svesni um je kao kapetan broda. U stvarnosti, njegova posada koja održava i radi na brodu (podsvest i nesvest) izvršavaju njegova naređenja. Kapetan odlučuje kuda će brod ići i izdaje naređenja, ali je posada ta koja zaista upravlja brodom, u zavisnosti od obuke i svega šta su radili prethodnih godina.

Svesni um komunicira sa spoljnim svetom i sa sobom kroz govor, slike, pisanje, kretanje i misao.

Podsvesni um, je glavni kada su u pitanju naša skora sećanja i u stalnom je kontaku sa nesvesnim umom.

Nesvesni um je skladište svih sećanja i prethodnih iskustava, one koje su potisnute traumama i one koje su jednostavno svesno zaboravljene i više nam nisu bitne. Iz ovih sećanja i iskustava stvaramo verovanja, navike i obrazce ponašanja.

Nesvesni deo je u stalnom kontaktu sa svesnim umom, preko podsvesnog. Taj kontakt nam omogućava da dajemo značenje svim interakcijama sa svetom, koji je filtriran kroz naše stavove I navike, kroz osećanja, zamišljanja, senzacije I snove.

Um u akciji

Zamislite da je vaš um kompjuter.

Vaš svesni um prestavlja tastatura i monitor. Kucamo podatke tastaturom i rezultati se pojavljuju na monitoru. Tako svesni um radi; informacije se unose pomoću spoljnog (ili unutrašnjeg) stimulusa iz našeg okruženja i rezultat se odmah unosi u svesni um.

Podsvest je više kao RAM memorija. Za one koji ne znaju, RAM je mesto u kompjuteru gde se nalaze svi programi i podaci koje trenutno koristite i tu se nalaze da bi se brže došlo do njih i iskoristili. Mnogo je brži od recimo hard diska ili DVD-a.

Vaša podsvest radi na sličan način. Sva skorašnja sećanja se skladište ovde dok nema potrebe da se iskoriste, kao na primer broj telefona ili ime nekoga koga ste skorije upoznali. Takođe u njoj se nalaze programi koje korstite savkog dana, kao što su vaše misli, načini ponašanja, navike i osećanja.

Nesvesni deo je kao hard disk vašeg kompjutera. To je mesto skladištenja informacija za sva sećanja i programe koje su nam instalirani od dana kada smo rođeni.

Vaš nesvesni um (a samim tim i vaša podsvest) koristi te programe da bi uneo smisao u sve podatke koje primite iz vašeg okruženja i čuva vas i omogućava vam da preživite. Logika ova dva uma je da ono što se pokazalo uspešno u prošlosti i preživeli ste, trebalo bi da pomogne u sličnoj situaciji, bez obzira koliko bolni, ne baš previše korisni i loši rezultati bili u spoljašnjem životu.

Rad našeg uma je tema velike debate i dalje, i ovaj tekst svakako nije naučni, niti su činjenice 100% ispravne. Međutim ovaj slikoviti prikaz u osnovi pokazuje kako on radi, i samim tim nam omogućava da lako spoznamo odakle neke naše misli dolaze, kako da steknemo navike ili da ih odstranimo. Na kraju, kako da živimo život punim plućima (ili maksimalno iskorišćenog uma), a to je ono što nam je najbitnije.

U sledećem tekstu ćemo se više posvetiti svesnom umu, detaljnije ga objasniti, kako radi, koje su njegove karakteristike, i kako ga najbolje iskoristiti.

Kako zaraditi sreću?

Postoje ljudi koji su rođeni srećni. Imaju dve ruke, dve noge, krov nad glavom, roditelje, puno para… Sve što žele, samo zatraže. Barem ih mi vidimo kao srećne.

Uglavnom, oni se tako ne osećaju. Uvek im nešto fali, jer sve što imaju, poseduje i mračnu stranu. Puno para, lažne prijatelje. Luksuzan krov nad glavom, zahteva i luksuzno održavanje. Zato što zdravo za gotovo prihvatimo svoje ekstremitete, ne posvećuju im dovoljnu pažnju. Zakržljaju. Uvek žele više, jer sve imaju i to ih brzo zasiti, i onda se zatvore u toj trci ka nedostižnom, trajnom, zadovoljenju.

Sa druge strane, postoje ljudi koji nemaju dinara u džepu, ali osmeh na licu. Nemaju roditelje, ali su zato oni sami sjajni očevi i majke. Nemaju ni ruke ni noge, kao Nik Vujčić, a opet ih ceo svet zna po njihovoj pozitivnosti, velikim delima. Puni života, iako imaju dve koze i ništa više.

To je ispunjen život. Nazvali bismo ga i srećnim.

What-luck-Means

 

Ako se osećate da vam život uvek podmeće nogu, da vas namerno sputava u tome da postanete srećni, imam par saveta.

Ako ne volite sebe, neće vas ni život voleti. Ako mrzite sve oko sebe, ne očekujte raširene ruke od drugih kada vam je neophodna pomoć. Kada mislite da je novac zao, da je potrebno ubijati se od posla i zapostaviti sve ostalo, biće vam uvek tanji novčanik nego što želite.

 

Biti najbolji što možeš

Svaka vaša misao, svako delo, mora da se uradi na takav način, da se ne pitate kada sve bude gotovo, “Da li je moglo bolje?” Ako ne uradite na taj način, zabušavate, uvek će vam drugi biti kriv, jer ste sami ostavili prostor za neuspeh. Međutim krivicu nećete da prihvatite. Čovek koji želi da živi život, prihvata odgovornost za sve što se dešava oko njega. Za svoj posao, ocene, svoje telo, odnose sa partnerom, roditeljima, komšijama, kola… Ne kuka na državu, zle šefove, ženu/muža koji ih ne shvataju. Uzima stvari u svoje ruke i trudi se da ih uradi najbolje što može. Kada da sve od sebe, prostor za nezadovoljstvo je nepostojeći. Znaš da si dao svoj maksimum, pa šta bude, biće.

Tada na scenu nastupa sreća.

Sreća, kako je većina ljudi vidi, jeste da nešto dobijemo, a nismo uradili dovoljno sa svojih deset prstiju i čistog srca. Pucanj u prazno, koji ipak pogodi metu. U takvu vrstu sreću, ne verujem. Ponekad ljudi dobiju na lotou, ali je podatak da skoro 70% dobitnika bankrotira posle toga. Nisu stekli taj odnos sa dobitkom, nisu ga dovoljno cenili. Sve što dobijemo džabe, ne cenimo. TO je činjenica. A u mojim očima, nije ni sreća.

What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital
What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital

Moj pogled na sreću, odnosno na malo verovatnu situaciju koje se ipak ostvare, jeste da dođe kad je potrebno. Ako radim nešto čistog srca, bez računa,  zarad nekih ciljeva koji me ispunjavaju, kad god je potrebna mala pomoć “odozgo”, doćiće.

Nebrojano puta sam našao parking baš kada mi zatreba i na mestu gde mi je potrebno, kada sam u žurbi. Kad nisam, uvek mogu da prošetam. Pare dobijem kada su mi neophodne, ne kada hoću da trošim na stvari koje bi me samo na kratko zadovoljile. Prilike koje ne mogu ni da zamislim, se pojave. Sretnem ljude na koje pomislim, koji su mi potrebni.

To se dešava samo kada se ponašam, krećem, radim iz srca, bez prikrivenih planova, želja za nečim višim koje me ne bi učinilo boljim čovekom.

Kada voliš život i želiš da iskusiš u potpunosti, sa svim dobrim i lošim stvarima, tada će te sreća pratiti.

Tada ćeš biti ispunjen, srećan.

Dišeš, možeš – Pavle Đurđević

Kada imate preko 15 000 prijavljenih ljudi na Jutjubu, kada Fejsbuk više ne dozvoljava da prihvatite nove prijatelje, kada ste pionir jednog sporta u jednoj zemlji, najmlađi učesnik Svetskog prvenstva u dalekoj Rigi i još mnogo pored toga…

Kada imate takva dostignuća, sigurno možete nešto naučiti od takve osobe, ako išta, onda bar kako da lepo izgledate 😀

Predstavljamo vam Pavle Đurđevića.

13059446_10206084826708895_896703271_n

 

Reci nam ukratko malo o sebi, pre nego što pređemo na određenija pitanja?

Zovem se Pavle Đurđević, živim u Banja Luci, po zanimanju sam medicinski tehničar, i bavim se “street workoutom”, pisanjem tekstova, jutjuber sam, fitnes & foto model, još mnogo toga, ali ovo u prvom planu.

 

 Zašto si počeo sa strit vorkoutom? Šta ti je prolazilo kroz glavu kada bi završio trening, posle par meseci treniranja?

Nekako sam oduvijek osjećao privlačenje prema toj vrsti vježbanja i jednostavno kad sam pogledao nekoliko snimaka o tome, u stvari sam shvatio koliko sam to silno želio probati. Napravio sam tad jednu od prvih stranica svojih na fejsbuku, čisto za sebe da imam neke kolekcije otkrića i saznanja, ali na moje iznenađenje, ljudi su baš odreagovali na to i vrlo brzo je rasla. Poslije sam napravio i svoju pravu zvaničnu stranicu i stranicu ekipe.

 

Kako si se osećao kada si imao prvih 1000 pregleda, a kako 100 000 na jednom videu? 

Ono što je nevjerovatno bilo da je moj prvi video ikad snimljen od strane jednog momka koji je tad čuo za mene i imao je kameru, imao sam ogromnu tremu kao da je ispred mene 1000 ljudi, i pričao sam o povećanju broja zgibova. Rezolucija užasno loša, kao i moja demonstracija, međutim vrlo brzo je počeo da kupi preglede i došao do nekoliko desetina hiljada!
Jednog dana je došao moj dobar prijatelj Filip Bijelić, kojeg tad još nisam poznavao svega nekoliko sati i rekao mi, da li želiš da napravimo zvijezdu od tebe ? Samo sam se nasmijao i rekao, naravno, izvoli. Moram da kažem da mi je on mnogo pomogao i bio ogromna odskočna daska u samo prvih nekoliko dana, kroz medije je puštena priča o momku koji trenira na “šipkama kraj Vrbasa”.
Bio je to pravi medijski bum, i još nekoliko stepenica u usponu. Tad sam i snimio prvi video povodom kampanje o štetnosti pušenja, koji je za noć dobio 10 000 pregleda. Sad ima 100 000. I jednostavno kao lavina, jednom kad krene šta je može zaustaviti dok ona sama ne stane. A i ja lično uživam u snimanju, povratnim komentarima bilo da su pozitivivni ili negativni. Obe vrste mi prijaju.
Mnogi ljudi imaju problem sa hejterima, mogu vam reći da dnevno dobijem nekoliko negativnih komentara, i zamislite da reagujem na svaki ? Previše utrošene energije na nevažne ljude, narodu se ne može ugoditi, uostalom, ko kaže da su u pravu ? A što se tiče mojih pristalica ima ih svugdje ! Naročito po Evropi, to me mnogo iznenadilo ali da za jednog momka iz Banja Luke je čula Evropa, bez narcisoizma, govorim od srca. Mene broj lajkova i pregleda ne odvaja od drugih ljudi, i ja nisam arijevac zbog toga.
Naravno, predrasude su prisutne svuda, a naročito na brdovitom Balkanu, međutim uspješno ih razbijam svakog dana.

Šta je bilo posle Jutjub kanala?


Nakon toga mi je sve bolje krenulo, u roku četiri godine sam proputovao više svijeta, upoznao ljudi, i vidio i otkrio novih stvari nego u dotadašnjih osamnaest. Letio sam avionom, a uvijek sam se pitao hoću li ikad i stvari slične tome. Društvo me dijeli na nekog ko je umišljen i nedodirljiv, ili na nekog ko je prijatelj, poznanik i opuštena osoba, što u principu jesam za svakog i ko pokaže poštovanje i nepoštovanje. Trudim se da razumijem ljude i na taj način i ja se razvijam.

Poslije nekoliko mjeseci treniranja mi je prolazilo u glavu samo to kako da izgradim svoje ime, čime sam danas posebno opsjednut na neki pozitivan način. Trudim se da kvalitetom i pravim stvarima pokažem ljudima neke stvari koje ovaj sport nudi uopšte ne samo kao razvijanje vaše fizičke spreme, nego izgradnje karaktera, prijateljstava, ljubavi, poslova,putovanja i mnogo toga.
Kako i koliko ti je trening promenio način razmišljanja? Kako se odrazilo to na druge aspekte života, škola, društvo, opšte razmišljanje?

Promijenio je na sve moguće načine, cijeli život nešto treniram, i uvijek sam i igru i sport doživljavao kao takmičenje, ne samo kao imperativ u smislu ja moram pobijediti nego, ako ja igram fudbal ja moram biti dio tog terena, moram razmišljati kao lopta, moram biti opsjednut igrom, moram živjeti to. Onog trenutka kad sam to prenio na neke aspekte života, dosta puta me znalo izvući iz depresije uopšteno i razočarenja, što su mi glavni protivnici bili.

 

Da li bi nam mogao malo više reći o tome kako se izvući iz tih teških stanja? Svi mi prolazimo kroz takve stvari, svako ima neki svoj način da se izbori sa tim…

Pa što se toga tiče mogu reći samo da se vodim tim da i da ne ide nešto i na dnu sam, uvijek imam one stvari i osobe na koje već mogu biti ponosan i na ostvareno. Depresija kao depresija je uvijek teška i često ide uz demotivaciju, jednostavno se prepustite tim stvarima i upadate u latenciju, trombost, postajete lijeni, negativni… Izlaz iz toga za svakog je različit, moj bi bio da se suočite s uzrokom istog. Ne ide to ni meni baš, da se razumijemo, ali vrijeme i strpljenje uvijek donose mirne i burne vode. To su periodi, ne traje ni dobro stalno, a ni loše, a samo pobjednici ćemo biti ako u lošim periodima živimo za dobre.

13096242_10206080953972079_5389814235921368850_n

…moram biti dio tog terena, moram razmišljati kao lopta, moram biti opsjednut igrom, moram živjeti to.

Takmičenje u Rigi, kako, zašto, šta ti je prolazilo kroz glavu?

Na samom početku sam pogledao neki video od takmičenja u Rigi koje tada uopšte nije bilo na tako visokom nivou, tek u nekom ranom začetku, i rekao sam tad sebi ja ovo moram uraditi sa tim ljudima, ja moram biti tamo, moram otići. Nemam pojma gdje je ovaj grad, ni kako doći, ali ja znam da to moram uraditi. Počeo sam učiti imena iz svijeta ovog sporta, počeo sam da treniram i edukujem se putem interneta i video klipova, niko mi nije nikad pokazao bilo šta što sam naučio,
sve sam proguglao, sve su to sati gledanja snimaka, premotavanja, pitanja i odgovora koje sam sam postavljao i odgovarao, preko 90% svog znanja dugujem samo sebi, a onih 10% dugujem ljudima koji su snimali te snimke i na taj način dozvolili da učim od najboljih.
Desila se saradnja sa Srđanom Šipkom koji je za projekat imao da uradi dokumentarni film, i predložio mi je da uradimo o street workoutu ? Snimili smo to, video je dostigao 120 000 pregleda u vrlo kratkom roku i preko 2000 lajkova. Ja sam čovjek koji je snimio prvi dokumentarac ikad o ovom sportu i postavio na internet. Trajao je 9 minuta i imao je veliki efekat. Nažalost taj video trenutno nije na netu, zbog nekih problema sa muzikom, ali evo nakon godinu dana od uklanjanja istog radim na re-montaži i postavljanju baš ovih dana.

Da nastavim priču, desilo se to da je Maris, predsjednik Svjetske Federacije za street workout, odgledao taj video, bio je titlovan na engleskom, i oduševio se, uputio mi poziv i zvanično sam imao ulaz za to takmičenje. Zamislite vi gdje je Riga u odnosu na Banja Luku, skoro 2000 kilometara. Imao sam 19 godina tad, i ni dinara što kažu u džepu. Roditelji bi mi možda i platili, ali to ne dolazi u obzir, tu sam uvijek imao poseban odnos sa njima, i kad bi imali i kad ne, ne bih tražio osim kad moram. Šta činiti, pa ništa, zamislite da ste vatreni navijač Real Madrida i igra se finale lige šampiona, a vaš tim igra. Imate kartu, ali živite 2000km daleko, zar postoji nešto što bi vas zaustavilo ? E tako je bilo i sa mnom.

Uspio sam pronaći sponzore, i tad sam uradio prvi fotošuting za donji veš. Danski brend Aleksandar Kob. Ne mogu reći da je bilo s početka baš najprijatnije iskustvo, ali govorio sam sebi to ljudi rade širom svijeta i uostalom ovo nije pornografija, pogledaj samo jednog Bekama, Ronalda i mnoge druge.

Nekoliko dana poslije imao sam povratnu avionsku kartu za Rigu, još nekoliko dana poslije sjedio u avionu i bio na putu ka njoj. Tamo sam boravio pet dana i mogu reći da je to bio period života koji nikad neću zaboraviti. Nikad. Pogotovo što sam se zbližio sada sa jednim od najboljih mojih prijatelja Petrom Brunom Basićem, koji je išao ispred Hrvatske na isto takmičenje, njemu drugo, meni prvo.
Bio sam drugi najmlađi takmičar i to je bilo moje drugo takmičenje u životu uopšte. Apsolutno ništa nisam znao, osim toga da moram napraviti neku tačku, i kad sagledam svoj nastup iako je tu bilo dosta treme, koordinacija je bila loša, uradio sam dobre elemente pod svim tim okolnostima. Daleko da opravdavam sebe, ali bio sam dobar. Ne najbolji, ali bio sam ono što sam zamislio da hoću – tu u tom gradu, sa tim ljudima, na toj pozornici, pred 5000 gledalaca, u uživo prenosu.
Ne možete zamisliti tu količinu emocija i utisaka. Ako se izuzme Hrvatska, i moj prijatelj, bio sam drugi čovjek sa Balkana uopšte koji je bio dio jednog takvog događaja! Prvi u BiH ! Osvojio sam 25-to mjesto, od 35 takmičara. Ma i zadnji da sam bio, moje srce je utolilo žeđ ostvarenjem tog sna.

Prešao sam pustinju zbog kapi vode.

13059517_10206084830108980_1393001128_n

Često ljudima govore kako su od zrna napravili piramidu, da su prošli sito i rešeto. Ali to su ljudi koji su ušli u istoriju, nije nemoguće ! Ali vi niste oni i trebate naći vlastiti put, a ne njihov.

Nakon Rige, koliko ti se život promenio? Šta si započeo da radiš?

Sve. Počeo sam sve da radim, i to je do skoro bio relativno problem, postao sam previše kreativan i nisam se fokusirao na jednu stvar. Kad se čovjek tako razbaca na sve strane, ne može stići. Onda sam morao napraviti prioritete i suziti svoje djelatnosti. Za sad. Uopšteno poslije tog takmičenja, postao sam poznatiji, čulo se više za mene i više ljudi mi je prilazilo na ulicama.
Organizovao sam takmičenja i radionice, i evo prvo državno takmičenje smo organizovali prošle godine gdje su gosti bili Bar Brothersi, najpoznatiji u ovoj “igri”. Ove pravimo jedan veliki bum nadam se, ali to je još u organizaciji. Pokrenuo sam svoj sportski brend odjeće, i polako se razvijam i na tom polju i trenutno sam se više posvetio foto modelingu.

13059330_10206084829988977_934576388_n

 

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Prije sam uvijek nešto planirao, previše. Sad se trudim da to bude na neke kraće vremenske rokove. Svoje planove volim zadržati za sebe, ali siguran sam da mnogi vole iznenađenja pogotovo kad dolaze u vidu nekog projekta od mene jer će uvijek biti zabave i za ostale !

 

Omiljeni knjiga, film, koji ti pomažu da ostaneš motivisan?

Omiljena knjiga, teško je reći, recimo da su to “Straže” od Sergeja Lukjanjenka, kao nekoliko dijelova jedne priče. A za broj jedan i dalje traje borba između Metro 2033 / Dmitrija Gluhovskog i Lovac na duše / Donato Karizi. Ne mogu reći da su to baš knjige koje me motivišu, ali to su mi definitivno omiljene, jer su mi one velika strast kao i čitanje uopšteno.

Iskreno ne čitam mnogo motivacione knjige i knjige o uspjehu jer na neki način po meni naravno, to zna koliko i dobro toliko i loše nekad uticati na ljude. Motivacija je uredu, ali dozirana. Često ljudima govore kako su od zrna napravili piramidu, da su prošli sito i rešeto. Ali to su ljudi koji su ušli u istoriju, nije nemoguće ! Ali vi niste oni i trebate naći vlastiti put, a ne njihov.

Naravno, šampioni uvijek ostavljaju trag i treba ga pratiti, ali sve dozirano.

Što se tiče filma tu se stvarno nikad ne bih mogao odlučiti jer sam ih pogledao previše, da ne kažem sve. Obožavam filmove tematike o drugom svjetskom ratu recimo, i pronalazim tu mnogo inspiracije.
Šta misliš da ljudi moraju da prihvate, shvate, da bi postali bolji/najbolji što mogu?

Da bi postali najbolji ljudi moraju da shvate da će riječ odricanje biti njihov sinonim za dobro jutro, dan i laku noć. Moraće da shvate da neke dijelove puta često će morati da hodaju sami.

 

Gde te ljudi mogu pronaći?

Ima me svuda. Instagram, Fejsbuk, Jutjub.

Mnogo snimaka govori o treningu i motivaciji, ali na neki način se i bavim komedijom i preporučujem ovaj video

 

Na kraju, želio bih reći samo da je sve moguće. Nikad se ne zna, ako želite da dođete do nekog, postoji način, ako želite da idete negdje postoji način, ako želite da postanete neko postoji način. Nije lako, ne vidi se kraj puta, ali isto tako nigdje nije zapisano da je nešto neizvodivo. Jedina poruka koju imam za vas jeste da nemojte sebi dozvoliti da dočekate osamdeseti rođendan a a da žalite za stvarima koje nikad niste pokušali, jer šta ako boli više nego probao sam i nije išlo.

 

Lenjost – šta je i kako se izboriti sa njom

Ne postoji ljudsko biće koje nije u jednom trenutku svog života bilo lenjo.

Vrlo često nas mrzi da operemo sudove, da uradimo domaći, da pospremimo po kući, vežbamo, čitamo… Svaka aktivnost koja zahteva malo truda, nas odbija.

Lakše je gledati u ekran.

Lakše je biti slab i nesrećan.

Previše je mladih ljudi koje svrbe sopstvene želje, ali ih mrzi da se počešu. – Tomas Tejlor

Da bismo uspeli da savladamo lenjost, moramo shvatiti šta je ona i koji su uzroci njeni.

lazy-homer

 

Lenjost je nedostatak volje da se uloži u nešto energija. Vrlo jednostavno.

Uzrok lenjosti je to što još uvek nismo spoznali šta zaista volimo, čime želimo da se bavimo.

Ljudi koji rade posao koji vole, koji se bave aktivnostima koje ih ispunjavaju, ređe su lenji od onih koji kukaju na život, okolinu, sede po ceo dan i čekaju da dobiju sedmicu na lotou. Šta više, čak i kada bi dobili na lotou, bili bi još više lenji.

Često ste videli i pročitali na Dnevnoj dozi motivacije, da kada nešto zaista želite, ustajaćete ujutru sa elanom, sa osmehom (ponekad, osim ako baš ne ustajete u 5 ujutru, onda ćete prvo malo kukati). Tada, lenjosti nema. Onda je uzaludno trošenje vremena. Zašto ležati i ne raditi ništa, ako možete uraditi nešto i postati bolji, bar 1%.

Ako nemate cilj koji je vredan truda, nećete se otarasiti lenjosti.

Lenjost je za slabe.

Ne treba mešati lenjost sa odmorom. Odmor je zaslužen, lenjost je konstantna. Kada radite puno i dođete do tačke kada ne možete više, gledanje filma, serije, čitanja, blejanja sa ortacima, je nagrada. Osećate se lako, uspešno, kada nakon obavljenog posla uživate u slobdnom vremenu. Lenji ljudi, se osećaju užasno, vrlo su često i gojazni i depresivni.

 

Koji je lek za lenjost?

  1. Postavite kratkoročne ciljeve
  2. Nagradite se za njihovo ostvarenje
  3. Kada ostvarite velike stvari, okrenite se nad urađenim i divite se
  4. Pre svega, pronađite šta zaista volite da radite i lenjost će vam biti strana

 

 

Dišeš, možeš – Aleksandar Stojković, druga borba

Prošlo je skoro godinu dana od kada smo objavili priču o Aleksandru i neke stvari su se promenile u međuvremenu. Problemi, ali svakako i novi izazovi.

Aleksandar će nam reći o novoj borbi, šta je ona donela i oduzela.

 

Mnogo toga se izdešavalo u međuvremenu. Da krenemo od početka.

Baš kada sam se vratio iz Amsterdama, svoju karijeru i treninge sam zamišljao kao jedan presrećan sportista, koji konačno ima sve uslove koji su mu potrebni. Međutim, osetio sam krajem leta manje smetnje na desnom oku, otišao na kontrolu i posle pregleda, doktor nije želeo da razgovara sa mnom. Hitno me je poslao u Novi Sad kod dr. Aleksandar Miljkovića koji je specijalista za glaukom. Na tom pregledu saznao sam za velika oštećenja na oba oka, a ne samo jednom i opet je sudbina imala nešto da mi poruči. Kada sam mislio da je sve gotovo, setio sam se rečenice od pre par godina kada sam rekao, “sad posle moždanog udara, operacije srca, u životu više ništa ne može da me iznenadi. ”

U tom momentu desilo se nešto mnogo gore, što je moj život okrenulo naopako. Urođeni glaukom na oba oka je jako opasna bolest. Drugačije zvana “Tihi kradljivac vida”, jer može svakom da se dogodi da uopšte ne primeti da gubi vid i da samo u jednom momentu sve nestane i vaša slika pred očima pocrni. Moj svet se tako rušio, jednim delom, neprimetno.

Saopšteno mi je da ću morati da operišem oba oka jer je stanje veoma kritično.

12910186_10209711900220687_980995114_n

U mojim godinama, šanse da imate glaukom su gotovo ravne nuli. Nisam želeo da ostanem na jednom misljenju, a vreme mi je letelo. Obišao sam dosta privatnih klinika i svako se složio da bi trebaalo da se operišem, ali metode su bile različite. Kada je došlo vreme za operaciju , desno oko je operisao veliki čovek, doktor i drugar, dr. Aleksandar Miljković koji je meni pomogao da nekako to prebrodim. Bio je svakog momenta uz mene i ja sam mu zahvalan do neba i nazad. Operacija je bila teška, ali se Bogu hvala dobro završila.

12966164_10209824516036012_1707569009_n

 

Da li je to bio kraj, šta se onda dogodilo?

Osećao sam se kao da sam završio prvu rundu borbe i da moram dalje da nastavim da se borim, da još uvek nije kraj. Mesec dana kasnije, zbog levog oka otišao sam u Rusiju, Kalugu na operaciju. Tamo sam imao dve operacije, jednu laserskim putem, drugu hirurškim. Grupa nas sa sličnim ili istim problemom je išlo tamo, bili smo kao porodica i držali se zajedno. Sve ovo ne bi bilo moguće bez mojih prijatelja, koji su mi pomogli da to sve rešim na vreme i zaustavim porgresiju.

“Sad posle moždanog udara, operacije srca, u životu više ništa ne može da me iznenadi. “

Posledice su vidljive, ali se trudim da drugi to ne primete. Sigurno je ovo bio najgori period u mom životu do sad, jer sam se oprostio od svoje najveće ljubavi, aktivnog bavljenja sportom, ali zbog svog zdravlja morao sam da prekinem. Lagao bih kad bi rekao da nisam zamišljao svet u crnoj boji, da se osećam beskorisno i da ne mogu da vidim prelepe boje koje on ima.

 

Kako si se osećao u celom tom procesu, pregledi, operacije, misao da nećeš više nikada ući da se boriš u ringu? Da li si nešto naučio iz svega toga?

U tim momentima mi je svašta prolazilo kroz glavu , od najblažeg scenarija da će sve proći , da je to sve prolazno, izlečivo, do realnosti koja je potpuno drugačija. Ruke su mi bile svezane. Bio sam povučen u sebe, nisam želeo da imam bilo kakve dodirne tačke sa stvarnošću. Mnogo privatnih klinika, lekara iz inostranstva sam posetio, neki su davali iste, neki različite sugestije.

U jednoj klinici su sve moje emocije izašle napolje. Jedna gospođa je gledala cene operacija i sa žaljenjem me je pogledala jer sam mlad. Njen pogled me je slomio. Izleteo sam napolje i nisam mogao da zadržim suze. Plakao sam celim putem do kuće, shvativši koliko je situacija ozbiljna. Kroz glavu mi je prolazila jedna sasvim obična stvar, a to je da taj trenutak u kojem sam bio i te stvari sto trenutno vidim, možda više nikad u životu neću iskusiti.

Imao sam punu podršku svojih roditelja, prijatelja,čak i onih koje ne poznajem , kada su čuli o svemu tome. Takođe sam naučio da u takvim stvarima vidite ko vam je zapravo prijatelj, a ko nije. Ruku na srce, pored svih njih,  želeo sam da budem sam,gledao sam svet na skroz drugi način, meni nepoznat . I danas se budim sa strahom, šta ako se to povrati pošto je stopirano, ali neke stvari ne mogu da kontrolišem. Moliću Boga za zdravlje samo, jer mi od toga nista više ne treba.

 

Kroz glavu mi je prolazila jedna sasvim obična stvar, a to je da taj trenutak u kojem sam bio i te stvari sto trenutno vidim, možda više nikad u životu neću iskusiti.

 

12952893_10209824261909659_1237909976_o12957229_10209824263669703_127903538_n

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon te teške borbe, šta sad?

Bavim se sada trenerskim poslom. Moj klub se zove “KBK Bačka” i jedini je u Bačkoj Palanci koji se bavi isključivo kik boksom. Mlad smo klub pošto sam svoju takmičarsku karijeru završio, opredelio sam se da drugima pomognem u onome što žele u ovom sportu koliko god je to moguće. Moji najstariji a i takmičari su Boris Grbić, Jovan Knezević, Aleksandar Panić, Vukašin Živko i Luka Latinović. Naravno još ima tu momaka koji žele da se oprobaju u ringu i bore ali postepeno i bez žurbe, svako će dobiti svoju šansu. Klub je sad već 2 godine u funkciji i borimo se da opstanemo. Kako bi što više usavršili svoj klub i sve podigli na viši nivo 14. maja ću da dovesti jednog trenera iz Holandije koji će održati seminar kod nas.

KBK Bačka

Trenutno u klubu imam 28 članova, broj se uvek menja, jer imamo dosta i rekreativaca. Treniramo 4 puta nedeljno zbog prostora i vremena, ali i mimo toga uspevamo i drugim danima da utolimo žeđ za treningom i znanjem. Ljudi su zadovoljni, srećni, dolaze, imaju više samopouzdanja, a to me zaista usrećuje. Želja nam je da klub podignemo na viši nivo, ulažemo u njega i pružimo borcima, drugarima i reakreativcima ono što ja nisam imao kada sam počinjao, mesto na kojem mogu da ostvarim svoje želje i snove.

12968539_10209824659239592_277550045_n
Nagrada za razvoj sporta u Bačkoj Palanci

Koliko god se činilo da vam je teško u životu, da ste dotakli dno, da ceo svet želi da vidi vašu predaju, ne odustajte. Nadam se da će vas ova stvarna priča motivisati, naterati da iskoristite sve svoje sposobnosti i znanja, da postanete najbolji što možete.