Disanje koje menja život – Fiziologija

Udarac za udarcem. Kroz glavu ti prolazi samo jedna stvar: “Ovo je loše, loš sam.“ Udarac u glavu, u telo. Dišeš na usta kao da je neko isisao sav vazduh iz sale. „Možda mi je ovo i poslednji udisaj.“ Ruke su ti podignute, štitiš glavu od udaraca protivnika koji se samo ređaju. Tu i tamo uzvratiš, pokušaš barem, da prekineš taj niz. Nisi uspeo, ali te je spasilo zvono za kraj runde. Dišeš, ramena se dižu do plafona, fali ti kiseonik. Legao si na pod i završio si sa treningom. „Možda ovo i nije za mene“, razmišljaš na kraju treninga…

„Pašću ispit, nisam ništa naučila.“ Spremala si taj ispit već skoro mesec dana ali, zebnja, strah vlada tvojim umom, umesto znanja, koje je do juče bilo tu. „AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! Imam fleku na košulji, kako ću ovako pred profesora!“ Još jedan dodatan stres, povećava puls, osećaš kako srce hoće da pocepa tu „uflekanu“ košulju, iako tu mrlju samo ti vidiš, na obodu rukava. Muka ti je, dišeš plitko, osećaš kao da u ovoj prostoriji nikada prozor nisu otvarali. Usta su ti suva od ubrzanog disanja, a uopšte nisi ni primetila da dišeš na usta. Šta više, da uopšte dišeš. Vrat te boli od silnog učenja, osećaš tenziju u mišićima, ramena su kao kamen. Proziva tvoje ime, sedaš pred profesora. Nakon 20 minuta ispitivanja, najviša ocena. Izlaziš, sva tenzija je nestala, dišeš duboko, ushićena si, a istovremena i potpuno mirna. Još jedan ispit je položen.

Stresne situacije čine život. Bez njih ne bismo nikada prohodali, naučili da vozimo bicikl, plivamo, priđemo dečku/devojci, ne bismo osetili prvi poljubac.

Opet, stres vlada našim životima. Nemamo dovoljno sna, vremena, para, problemi na poslu, u porodici. Gde god da pogledate, analizirate, neki problem postoji. Pritisak visok, problemi sa želudcem, bolni mišići su samo još šlag na tortu, napravljenu od žuči. Jedva čekate na kraju samo da legnete u krevet na kraju dana i bar za tih 15-20 minuta pre nego što se uspavate, da odmorite mozak od sve te tenzije.

Šta ako se većina tih zdravstvenih problema, svakodnevnih problema koje nas dovode do ludila, do očaja, pojačava našom krivicom?

Šta ako sve što nam remeti život i ne dozvoljava nam da uživamo u njemu, da ga potpuno iskusimo, može da se poboljša, promeni time što ćemo samo začepiti usta?

 

Fiziologija

Da bismo shvatili zašto je disanje od izuzetnog značaja, osim očiglednog što unosimo neopohdan vazduh i kiseonik, moramo prvo da pogledamo vrlo bitan deo nervnog sistema. Autonomni nervni sistem.

U našem telu postoje stvari koje jednostavno nisu pod našom kontrolom. Ne možemo svesno da utičemo na srce da kuca sporije, ili brže. Ne možemo da naredimo želudcu da brže vari hranu, da bismo mogli više da pojedemo na nekoj proslavi. Te stvari reguliše autonomni nervni sistem.

Autonomni se zove, jer ne možemo svesno da utičemo na njega, očigledno. Pod njegovom kontrolom su srce, organi za varenje, žlezde koje luče hormone, reproduktivni organi, pluća…

Ono što je nama izuzetno važno za celu priču, jesu dva njegova dela: simpatikus i parasimpatikus.

Vrlo čudna imena, ali ćemo videti za šta je ko odgovoran.

Simpatikus

Na engleskom (kao i većina stvari), bolje zvuči njegov odgovor, „fight or flight.“ Beži ili bori se. Stavimo ga u perspekitvu.

Idete šumom. Uživate u vazduhu, zelenilu, upijate energiju i voleli biste kada biste češće išli u prirodu. Ali onda vas priroda podseti da postoji nešto drugo. Međed. Veliki međedi. Isped vas.

Sada ulazimo u vaše telo u tom trenutku. Sigurno nećete sesti i razmišljati: „Hmm. Medved. Trebalo bi da pobegnem. (Ako imate bosanske krvi, možda i da se pobijete sa njim). Čekaj da razmislim malo…“ Da se to zaista dešava, ljudi odavno ne bi hodali planetom.

Ne. Mi istog trenutka ili bežimo, ili krećemo u borbu. Za to je zaslužan simpatikus.

Šta sve on reguliše?

  • Povećava puls i pritisak srca, da bi krv dolazila brže u mišiće i time pobegli ili savladali opasnost
  • Povećava cirkulaciju u mišićima i plućima, čak i do 1200% više u mišićima
  • Širi bronhiole i povećava razmenu kiseonika u plućima
  • Smanjuje cirkulaciju u digestivnom traktu (želudac, creva…)
  • Širi zenice i poboljšava vid
  • Širi krvne sudove u srcu
  • Stegne digestivne i urinarne sfinktere
  • Gasi rad creva
  • Podstiče orgazam!

Slavljen bio!

Parasimpatikus

On je sušta suprotnost simpatikusu. On nam služi da bismo se odmorili, oporavili od bežanja ili borbe. „Rest and digest.“

  • Širi krvne sudove u digestivnom traktu, i poboljšava varenje hrane, jer nam je potrebna hrana da bimo napunili mišiće koji su ispražnjeni
  • Smanjuje potrebu za kiseonikom, stežući bronhiole.
  • Smanjuje srčani puls i pritisak.
  • Sužava zenice i omogućava bliži vid
  • Podstiče pljuvačne žlezde, ubrzava rad creva
  • Stimuliše seksualno uzbuđenje

Ova dva dela autnomonog nervnog sistema rade u simbiozi. Jedno bez drugog ne mogu. Tako bi bar trebalo da bude…

Stvarni život ulazi na scenu

Budimo se rano ujutru. Žurimo da se što pre spremimo da bismo otišli na posao/školu. Sedimo, radimo, nerviraju nas. Vozimo se punim autobusom, guraju nas. Žurimo kući. Porodica, neko mora nešto da kuka, prigovara. Računi! Krediti! Jedva čekamo da legnemo u krevet i da se bar malo, malo, odmorimo.

Ove situacije su skoro kod svih nas zastupljene. Međed nije pred nama, ali bi i to bilo lakše, u odnosu na hiljade malih međeda koji nas uznemiravaju u vidu svakodnevnih situacija.

Simpatikus radi non stop. Ne punom parom, ali lagano, džogira.

Vreme za odmor, ne postoji. Nemamo kada da se opustimo, da dozvolimo telu da se oporavi. Parasimpatikus željno čeka na klupi da uđe u igru i pokaže šta ume.

Rekli smo na početku, da su simpatikus i parasimpatikus deo autonomnog nervnog sistema, koji nije pod našom kontrolom. Ali, ipak, možemo indirektno da utičemo na njega! I to vrlo lako i ne moramo da kupujemo lekove za to!

 

NOS!

UDAH!

IZDAH!

 

Jedino na šta možemo svesno da utičemo, jeste disanje. Zadržite dah! To možete. Skratite dah! Hmm, i to. Dišite na nos! Kul. Izdahnite brzo na usta. Moguće.

Kontrolišući i disanje, možemo da podstaknemo, simpatikus ili parasimpatikus, u zavisnosti šta nam je potrebno.

 

Do sledećeg teksta, jedan savet: Dišite na nos kad god možete! (aktivira više parasimpatikus 😀 )

Kako zaraditi sreću?

Postoje ljudi koji su rođeni srećni. Imaju dve ruke, dve noge, krov nad glavom, roditelje, puno para… Sve što žele, samo zatraže. Barem ih mi vidimo kao srećne.

Uglavnom, oni se tako ne osećaju. Uvek im nešto fali, jer sve što imaju, poseduje i mračnu stranu. Puno para, lažne prijatelje. Luksuzan krov nad glavom, zahteva i luksuzno održavanje. Zato što zdravo za gotovo prihvatimo svoje ekstremitete, ne posvećuju im dovoljnu pažnju. Zakržljaju. Uvek žele više, jer sve imaju i to ih brzo zasiti, i onda se zatvore u toj trci ka nedostižnom, trajnom, zadovoljenju.

Sa druge strane, postoje ljudi koji nemaju dinara u džepu, ali osmeh na licu. Nemaju roditelje, ali su zato oni sami sjajni očevi i majke. Nemaju ni ruke ni noge, kao Nik Vujčić, a opet ih ceo svet zna po njihovoj pozitivnosti, velikim delima. Puni života, iako imaju dve koze i ništa više.

To je ispunjen život. Nazvali bismo ga i srećnim.

What-luck-Means

 

Ako se osećate da vam život uvek podmeće nogu, da vas namerno sputava u tome da postanete srećni, imam par saveta.

Ako ne volite sebe, neće vas ni život voleti. Ako mrzite sve oko sebe, ne očekujte raširene ruke od drugih kada vam je neophodna pomoć. Kada mislite da je novac zao, da je potrebno ubijati se od posla i zapostaviti sve ostalo, biće vam uvek tanji novčanik nego što želite.

 

Biti najbolji što možeš

Svaka vaša misao, svako delo, mora da se uradi na takav način, da se ne pitate kada sve bude gotovo, “Da li je moglo bolje?” Ako ne uradite na taj način, zabušavate, uvek će vam drugi biti kriv, jer ste sami ostavili prostor za neuspeh. Međutim krivicu nećete da prihvatite. Čovek koji želi da živi život, prihvata odgovornost za sve što se dešava oko njega. Za svoj posao, ocene, svoje telo, odnose sa partnerom, roditeljima, komšijama, kola… Ne kuka na državu, zle šefove, ženu/muža koji ih ne shvataju. Uzima stvari u svoje ruke i trudi se da ih uradi najbolje što može. Kada da sve od sebe, prostor za nezadovoljstvo je nepostojeći. Znaš da si dao svoj maksimum, pa šta bude, biće.

Tada na scenu nastupa sreća.

Sreća, kako je većina ljudi vidi, jeste da nešto dobijemo, a nismo uradili dovoljno sa svojih deset prstiju i čistog srca. Pucanj u prazno, koji ipak pogodi metu. U takvu vrstu sreću, ne verujem. Ponekad ljudi dobiju na lotou, ali je podatak da skoro 70% dobitnika bankrotira posle toga. Nisu stekli taj odnos sa dobitkom, nisu ga dovoljno cenili. Sve što dobijemo džabe, ne cenimo. TO je činjenica. A u mojim očima, nije ni sreća.

What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital
What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital

Moj pogled na sreću, odnosno na malo verovatnu situaciju koje se ipak ostvare, jeste da dođe kad je potrebno. Ako radim nešto čistog srca, bez računa,  zarad nekih ciljeva koji me ispunjavaju, kad god je potrebna mala pomoć “odozgo”, doćiće.

Nebrojano puta sam našao parking baš kada mi zatreba i na mestu gde mi je potrebno, kada sam u žurbi. Kad nisam, uvek mogu da prošetam. Pare dobijem kada su mi neophodne, ne kada hoću da trošim na stvari koje bi me samo na kratko zadovoljile. Prilike koje ne mogu ni da zamislim, se pojave. Sretnem ljude na koje pomislim, koji su mi potrebni.

To se dešava samo kada se ponašam, krećem, radim iz srca, bez prikrivenih planova, želja za nečim višim koje me ne bi učinilo boljim čovekom.

Kada voliš život i želiš da iskusiš u potpunosti, sa svim dobrim i lošim stvarima, tada će te sreća pratiti.

Tada ćeš biti ispunjen, srećan.

Lenjost – šta je i kako se izboriti sa njom

Ne postoji ljudsko biće koje nije u jednom trenutku svog života bilo lenjo.

Vrlo često nas mrzi da operemo sudove, da uradimo domaći, da pospremimo po kući, vežbamo, čitamo… Svaka aktivnost koja zahteva malo truda, nas odbija.

Lakše je gledati u ekran.

Lakše je biti slab i nesrećan.

Previše je mladih ljudi koje svrbe sopstvene želje, ali ih mrzi da se počešu. – Tomas Tejlor

Da bismo uspeli da savladamo lenjost, moramo shvatiti šta je ona i koji su uzroci njeni.

lazy-homer

 

Lenjost je nedostatak volje da se uloži u nešto energija. Vrlo jednostavno.

Uzrok lenjosti je to što još uvek nismo spoznali šta zaista volimo, čime želimo da se bavimo.

Ljudi koji rade posao koji vole, koji se bave aktivnostima koje ih ispunjavaju, ređe su lenji od onih koji kukaju na život, okolinu, sede po ceo dan i čekaju da dobiju sedmicu na lotou. Šta više, čak i kada bi dobili na lotou, bili bi još više lenji.

Često ste videli i pročitali na Dnevnoj dozi motivacije, da kada nešto zaista želite, ustajaćete ujutru sa elanom, sa osmehom (ponekad, osim ako baš ne ustajete u 5 ujutru, onda ćete prvo malo kukati). Tada, lenjosti nema. Onda je uzaludno trošenje vremena. Zašto ležati i ne raditi ništa, ako možete uraditi nešto i postati bolji, bar 1%.

Ako nemate cilj koji je vredan truda, nećete se otarasiti lenjosti.

Lenjost je za slabe.

Ne treba mešati lenjost sa odmorom. Odmor je zaslužen, lenjost je konstantna. Kada radite puno i dođete do tačke kada ne možete više, gledanje filma, serije, čitanja, blejanja sa ortacima, je nagrada. Osećate se lako, uspešno, kada nakon obavljenog posla uživate u slobdnom vremenu. Lenji ljudi, se osećaju užasno, vrlo su često i gojazni i depresivni.

 

Koji je lek za lenjost?

  1. Postavite kratkoročne ciljeve
  2. Nagradite se za njihovo ostvarenje
  3. Kada ostvarite velike stvari, okrenite se nad urađenim i divite se
  4. Pre svega, pronađite šta zaista volite da radite i lenjost će vam biti strana