Nesvesni um – šta je to? 3. deo

Nesvesni um je vrlo sličan podsvesnom, u smislu da zajedno rade sa sećanjima. Ali postoji razlika između njih.

Ako se sećate piramide, nesvesni um i podsvest su povezani, ali je nesvesni um više kao podrum, podzemna biblioteka u kojoj se nalaze sva vaša sećanja, navike i načini ponašanja. To je skladište svih duboko ukorenjenih emocija od dana kada ste rođeni.

Ako želite značajnu promenu, onda ovde ona mora da se dogodi i to nije lako.

 

Nesvesni um vs podsvesni um

Velika je rasprava oko pravog imena – podsvest ili nesvest.

Nesvesni um je termin koji više koriste psiholozi i psihijatri, kada govore o mislima koje su daleko, nedostpune našoj svesti. Ne smemo pomešati ovaj termin sa medicinskom nesvešću, kada je neko nokautiran ili u komi.

Jednostavno, nesvest je skladište svih naših sećanja koje su potisnute ili ne želimo da ih se sećamo. Traumatične situacije u detinjstvu koje smo blokirali, ali takođe ne mora ni da bude neka ozbiljna stvar. Može da bude nešto daleko, kao na primer šta smo jeli prvog dana škole ili ime druga iz detinjstva sa kojim smo se igrali par puta.

To je sećanje kojeg se ne možemo prisetiti kada god poželimo. Tu je, ali ga se ne možemo setiti kada to odlučimo. Određene psihoanalitičke metode to mogu da urade (hipnoza) ili određenim događajem, mirisom, poznatim mestom.

Bitna stvar koju moramo zapamtiti jeste da ne možemo, po sopstvenoj volji, da se setimo ičega iz nesvesnog, osim u slučaju nekog posebnog događaja ili tehnike.

Podsvest, na drugu ruku, je skoro isto, ali je glavna razlika da možemo da se setimo nekih stvari. Sećanja su značajno bliža površini i lakše nam dostupna, sa samo malo pažnje.

Na primer, neko vas je pitao za neki broj telefona i vrlo lako ga se setite. Zanimljiva stvar je ta što pre nego što su vas pitali za njega, niste uopšte svesno razmišljali o njemu. Bio je smešten u vašoj podsvesti i na dohvat ruke, kao RAM memorija u vašem kompjuteru.

Međutim, ako vam taj broj telefona nije bitan, onda je on uskladišten dublje i onda će vam biti potrebno više vremena da biste ga se setili.

Uloga nesvesnog uma

Po mnogo čemu je nesvesni um sličan podsvesnom, zato što takođe sadrži vaša sećanja, navike, osećanja, načine ponašanja. Razlika je u tome što se u nesvesnom nalazi izvor, koren svih ovih programa koje koristi podsvesni um.

To je mesto u kojem su smeštena sva vaša sećanja, osećanja, od dana kada ste rođeni. Iz ovih sećanja su se stvorila vaša verovanja, navike i načini ponašanja i ukorenjivani vremenom u nesvesni um.

 

Kako promeniti svoj život

Ako želite da promenite svoj život, onda morate da radite na osnovnom nivou, odnosno na programima koji su smešteni u nesvesnom umu. Postoji mnogo tehnika, ali sve one počinju iz svesnog uma.

Kako konstantno menjate svoje misli, usmeravanjem svoje pažnje i vizuelizacijom, imaćete uticaj na programe u podsvesnom umu. Radite ovo dovoljno dugo, i sa dovoljno uložene emotivne energije i počećete polako da reprogramirate svoj nesvesni um i sve ono što je duboko ukorenjeno u njemu.

Tek tada zaista možete da napravite konkretnu promenu!

Ovo je vrlo jednostavan pristup. Na kraju, sve vaše navike, načini ponašanja i verovanja su ovako i nastale.

Lenjost – šta je i kako se izboriti sa njom

Ne postoji ljudsko biće koje nije u jednom trenutku svog života bilo lenjo.

Vrlo često nas mrzi da operemo sudove, da uradimo domaći, da pospremimo po kući, vežbamo, čitamo… Svaka aktivnost koja zahteva malo truda, nas odbija.

Lakše je gledati u ekran.

Lakše je biti slab i nesrećan.

Previše je mladih ljudi koje svrbe sopstvene želje, ali ih mrzi da se počešu. – Tomas Tejlor

Da bismo uspeli da savladamo lenjost, moramo shvatiti šta je ona i koji su uzroci njeni.

lazy-homer

 

Lenjost je nedostatak volje da se uloži u nešto energija. Vrlo jednostavno.

Uzrok lenjosti je to što još uvek nismo spoznali šta zaista volimo, čime želimo da se bavimo.

Ljudi koji rade posao koji vole, koji se bave aktivnostima koje ih ispunjavaju, ređe su lenji od onih koji kukaju na život, okolinu, sede po ceo dan i čekaju da dobiju sedmicu na lotou. Šta više, čak i kada bi dobili na lotou, bili bi još više lenji.

Često ste videli i pročitali na Dnevnoj dozi motivacije, da kada nešto zaista želite, ustajaćete ujutru sa elanom, sa osmehom (ponekad, osim ako baš ne ustajete u 5 ujutru, onda ćete prvo malo kukati). Tada, lenjosti nema. Onda je uzaludno trošenje vremena. Zašto ležati i ne raditi ništa, ako možete uraditi nešto i postati bolji, bar 1%.

Ako nemate cilj koji je vredan truda, nećete se otarasiti lenjosti.

Lenjost je za slabe.

Ne treba mešati lenjost sa odmorom. Odmor je zaslužen, lenjost je konstantna. Kada radite puno i dođete do tačke kada ne možete više, gledanje filma, serije, čitanja, blejanja sa ortacima, je nagrada. Osećate se lako, uspešno, kada nakon obavljenog posla uživate u slobdnom vremenu. Lenji ljudi, se osećaju užasno, vrlo su često i gojazni i depresivni.

 

Koji je lek za lenjost?

  1. Postavite kratkoročne ciljeve
  2. Nagradite se za njihovo ostvarenje
  3. Kada ostvarite velike stvari, okrenite se nad urađenim i divite se
  4. Pre svega, pronađite šta zaista volite da radite i lenjost će vam biti strana

 

 

Izbor jednog orla

Orao, ta moćna ptica živi gotovo koliko i čovjek, ali samo ako prođe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja.

Orao ima najduži životni vjek među pticama. Može da doživi i do 70 godina. Međutim, kako bi doživio tu starost, orao mora da donese tešku odluku. Kada napuni četrdesetu godinu, njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plijen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dvije opcije – ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena koji traje 150 dana.

Bald Eagle spreading wings

 

Taj proces od orla zahtjeva da odleti na vrh planine i sjedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera. I tako nakon pet mjeseci, orao polijeće u let ponovnog rađanja i živi još 30ak godina.

Mit o orlu govori o promjenama koje se dešavaju kod skoro svakog od nas u određenoj životnoj dobi.
Mnogo puta, kako bismo preživjeli moramo da započnemo proces promjena. Trebalo bi da se rješimo nekih sjećanja, štetnih navika, loše okoline…
Jedino oslobođeni od bremena prošlosti i osnaženi vjerom u bolje, možemo iskoristiti sadašnjost.

Koliko god bilo teško, jednog dana će vrijediti, vjerujte.

Dišeš, možeš!