Disanje koje menja život – bolest ulazi na usta

U prošlom tekstu smo objasnili malo fiziologiju autonomnog nervnog sistema i kako utiče na svakodnevni život. Spomenuli smo malo disanje, ali sada ćemo malo više govoriti o tome zašto većina ljudi pogrešno diše, a samim tim i zašto većina ljudi ima probleme sa zdravljem, stresom i svakodnevnim situacijama.

Prvo ćemo videti gde grešimo, da bismo to mogli da ispravimo.

 

Disanje na usta

Preko 90% ljudi ne ume da diše pravilno! Kada biste pitali nekoga da li diše pravilno, odgovorio bi potvrdno. Međutim, odavno ljudi dišu na loš način i time doprinose da se lošije osećaju, imaju manje energije, motivacije, na kraju da budu i bolesni.

Disajne na usta ima nekoliko mana.

 

1.Unosimo hladan i nefiltriran vadzuh

Nosna šupljina sadrži sluzokožu koja je dobro prokrvljena i ta cirkulacija služi da zagreje vazduh, koji posle kada dođe do pluća se lakše iskoristi. Takođe pri izdisaju na nos, toplota vazduha ostaje u nosu, dok je pri izdahu na usta gubimo. Dlake, koje nekima i vire iz nosa pa ih skraćuju, služe kao filter, te sve nečistoće se zadrže na njima. Ljudi koji imaju probleme sa alergijama vrlo često dišu na usta, i time pogoršavaju stanje, jer se vazduh ne pročišćava, unosimo alergene kroz usta i reakcija bude još gora.

 

2. Značajno manje kiseonika se apsorpbuje u krvotok

Prosto, kada dišemo na nos, koristimo samo 1/3 kapaciteta pluća, koji se nalazi u gornjem delu grudnog koša. To može dovesti do problema sa spavanjem, lošeg uticaja na rast i uspeh u školi.

Kod odraslih, mala koncentracija kiseonika u krvi je povezana sa visokim krvnim pritiskom, problemima sa srcem, hrkanjem…

3. Loše držanje

 

Pri disanju na usta, da bi se oslobodili disajni putevi, glava se pomera unapred i ramena se podižu.

Probajte!

Isturite glavu u napred, kao da neko hoće da vas klepi od pozadi. Dišite na nos. Kako dišete? Teško, čak se i čuje. Ako spustite ramena, dišete lakše, sa podignutim je značajno teže.

Sada probajte da dišete sa glavom unapred i podignutim ramenima, ali na usta. Kakvo je sad disanje? Koje je lakše?

 

Ovo utiče na nas na mnogo načina!

 

Mišići vrata, ramena su napeti non stop. Zato se ljudi konstantno na bolove u vratu i ramenima. Mišići su kao kamen. Kako i da ne budu, kada stalno moraju da rade da bi vam omogućili dovoljno kiseonika da živite.

Utiče i na vratnu kičmu. Krivite se. Na kratak period, ovo nije problem.

Ali ljudi ovako dišu decenijama!

Zamislite kako ta kičma onda izgleda!?

 

4. Položaj zuba i vilice

Ovo je veliki problem kod dece. Disanje na usta utiče na razvoj kosti lica i zuba. Na kraju, dolazi do dugih, uskih lica i usta, jagodice su manje izražene, donja vilica je mala i slaba brada. Zubi su krivi i nepravilno raspoređeni. Ako se nosi proteza, sa ovakvim disanjem, nošenje će znatno duže trajati, čak se stanje može vratiti na staro.

 

5. Manjak energije i lošije raspoloženje

U jednom istraživanju u kojem je učestvovalo preko 1000 ljudi, osobe koje su disale na usta su čak u 72% imala značajno nižu energiju, bili podložniji lošijem raspoloženju i slabije koncentracije. Takođe, čak 3 od 4 osobe se budilo jednom u toku noći, a skoro polovina njih bar 2 puta.  *

 

Generalno smo videli da nam disanje na usta može samo doneti probleme. Moramo zapamtiti da disanje na usta nije loše, nekada čak i koristno (saznaćete u tekstu od isanju i vežbanju),  ali jeste ako duže vreme dišemo samo na usta!

Zato, moramo da naučimo kako da dišemo na nos.

To ćemo u sledećem tekstu.

 

 

*(1.Ruth M.D., A. (2015). The health benefits of nose breathing.Nursing in General Practice, 40-42. Retrieved July 14, 2015, from http://www.lenus.ie/hse/bitstream/10147/559021/1/JAN15Art7.pdf )

 

Disanje koje menja život – Fiziologija

Udarac za udarcem. Kroz glavu ti prolazi samo jedna stvar: “Ovo je loše, loš sam.“ Udarac u glavu, u telo. Dišeš na usta kao da je neko isisao sav vazduh iz sale. „Možda mi je ovo i poslednji udisaj.“ Ruke su ti podignute, štitiš glavu od udaraca protivnika koji se samo ređaju. Tu i tamo uzvratiš, pokušaš barem, da prekineš taj niz. Nisi uspeo, ali te je spasilo zvono za kraj runde. Dišeš, ramena se dižu do plafona, fali ti kiseonik. Legao si na pod i završio si sa treningom. „Možda ovo i nije za mene“, razmišljaš na kraju treninga…

„Pašću ispit, nisam ništa naučila.“ Spremala si taj ispit već skoro mesec dana ali, zebnja, strah vlada tvojim umom, umesto znanja, koje je do juče bilo tu. „AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! Imam fleku na košulji, kako ću ovako pred profesora!“ Još jedan dodatan stres, povećava puls, osećaš kako srce hoće da pocepa tu „uflekanu“ košulju, iako tu mrlju samo ti vidiš, na obodu rukava. Muka ti je, dišeš plitko, osećaš kao da u ovoj prostoriji nikada prozor nisu otvarali. Usta su ti suva od ubrzanog disanja, a uopšte nisi ni primetila da dišeš na usta. Šta više, da uopšte dišeš. Vrat te boli od silnog učenja, osećaš tenziju u mišićima, ramena su kao kamen. Proziva tvoje ime, sedaš pred profesora. Nakon 20 minuta ispitivanja, najviša ocena. Izlaziš, sva tenzija je nestala, dišeš duboko, ushićena si, a istovremena i potpuno mirna. Još jedan ispit je položen.

Stresne situacije čine život. Bez njih ne bismo nikada prohodali, naučili da vozimo bicikl, plivamo, priđemo dečku/devojci, ne bismo osetili prvi poljubac.

Opet, stres vlada našim životima. Nemamo dovoljno sna, vremena, para, problemi na poslu, u porodici. Gde god da pogledate, analizirate, neki problem postoji. Pritisak visok, problemi sa želudcem, bolni mišići su samo još šlag na tortu, napravljenu od žuči. Jedva čekate na kraju samo da legnete u krevet na kraju dana i bar za tih 15-20 minuta pre nego što se uspavate, da odmorite mozak od sve te tenzije.

Šta ako se većina tih zdravstvenih problema, svakodnevnih problema koje nas dovode do ludila, do očaja, pojačava našom krivicom?

Šta ako sve što nam remeti život i ne dozvoljava nam da uživamo u njemu, da ga potpuno iskusimo, može da se poboljša, promeni time što ćemo samo začepiti usta?

 

Fiziologija

Da bismo shvatili zašto je disanje od izuzetnog značaja, osim očiglednog što unosimo neopohdan vazduh i kiseonik, moramo prvo da pogledamo vrlo bitan deo nervnog sistema. Autonomni nervni sistem.

U našem telu postoje stvari koje jednostavno nisu pod našom kontrolom. Ne možemo svesno da utičemo na srce da kuca sporije, ili brže. Ne možemo da naredimo želudcu da brže vari hranu, da bismo mogli više da pojedemo na nekoj proslavi. Te stvari reguliše autonomni nervni sistem.

Autonomni se zove, jer ne možemo svesno da utičemo na njega, očigledno. Pod njegovom kontrolom su srce, organi za varenje, žlezde koje luče hormone, reproduktivni organi, pluća…

Ono što je nama izuzetno važno za celu priču, jesu dva njegova dela: simpatikus i parasimpatikus.

Vrlo čudna imena, ali ćemo videti za šta je ko odgovoran.

Simpatikus

Na engleskom (kao i većina stvari), bolje zvuči njegov odgovor, „fight or flight.“ Beži ili bori se. Stavimo ga u perspekitvu.

Idete šumom. Uživate u vazduhu, zelenilu, upijate energiju i voleli biste kada biste češće išli u prirodu. Ali onda vas priroda podseti da postoji nešto drugo. Međed. Veliki međedi. Isped vas.

Sada ulazimo u vaše telo u tom trenutku. Sigurno nećete sesti i razmišljati: „Hmm. Medved. Trebalo bi da pobegnem. (Ako imate bosanske krvi, možda i da se pobijete sa njim). Čekaj da razmislim malo…“ Da se to zaista dešava, ljudi odavno ne bi hodali planetom.

Ne. Mi istog trenutka ili bežimo, ili krećemo u borbu. Za to je zaslužan simpatikus.

Šta sve on reguliše?

  • Povećava puls i pritisak srca, da bi krv dolazila brže u mišiće i time pobegli ili savladali opasnost
  • Povećava cirkulaciju u mišićima i plućima, čak i do 1200% više u mišićima
  • Širi bronhiole i povećava razmenu kiseonika u plućima
  • Smanjuje cirkulaciju u digestivnom traktu (želudac, creva…)
  • Širi zenice i poboljšava vid
  • Širi krvne sudove u srcu
  • Stegne digestivne i urinarne sfinktere
  • Gasi rad creva
  • Podstiče orgazam!

Slavljen bio!

Parasimpatikus

On je sušta suprotnost simpatikusu. On nam služi da bismo se odmorili, oporavili od bežanja ili borbe. „Rest and digest.“

  • Širi krvne sudove u digestivnom traktu, i poboljšava varenje hrane, jer nam je potrebna hrana da bimo napunili mišiće koji su ispražnjeni
  • Smanjuje potrebu za kiseonikom, stežući bronhiole.
  • Smanjuje srčani puls i pritisak.
  • Sužava zenice i omogućava bliži vid
  • Podstiče pljuvačne žlezde, ubrzava rad creva
  • Stimuliše seksualno uzbuđenje

Ova dva dela autnomonog nervnog sistema rade u simbiozi. Jedno bez drugog ne mogu. Tako bi bar trebalo da bude…

Stvarni život ulazi na scenu

Budimo se rano ujutru. Žurimo da se što pre spremimo da bismo otišli na posao/školu. Sedimo, radimo, nerviraju nas. Vozimo se punim autobusom, guraju nas. Žurimo kući. Porodica, neko mora nešto da kuka, prigovara. Računi! Krediti! Jedva čekamo da legnemo u krevet i da se bar malo, malo, odmorimo.

Ove situacije su skoro kod svih nas zastupljene. Međed nije pred nama, ali bi i to bilo lakše, u odnosu na hiljade malih međeda koji nas uznemiravaju u vidu svakodnevnih situacija.

Simpatikus radi non stop. Ne punom parom, ali lagano, džogira.

Vreme za odmor, ne postoji. Nemamo kada da se opustimo, da dozvolimo telu da se oporavi. Parasimpatikus željno čeka na klupi da uđe u igru i pokaže šta ume.

Rekli smo na početku, da su simpatikus i parasimpatikus deo autonomnog nervnog sistema, koji nije pod našom kontrolom. Ali, ipak, možemo indirektno da utičemo na njega! I to vrlo lako i ne moramo da kupujemo lekove za to!

 

NOS!

UDAH!

IZDAH!

 

Jedino na šta možemo svesno da utičemo, jeste disanje. Zadržite dah! To možete. Skratite dah! Hmm, i to. Dišite na nos! Kul. Izdahnite brzo na usta. Moguće.

Kontrolišući i disanje, možemo da podstaknemo, simpatikus ili parasimpatikus, u zavisnosti šta nam je potrebno.

 

Do sledećeg teksta, jedan savet: Dišite na nos kad god možete! (aktivira više parasimpatikus 😀 )

Nesvesni um – šta je to? 3. deo

Nesvesni um je vrlo sličan podsvesnom, u smislu da zajedno rade sa sećanjima. Ali postoji razlika između njih.

Ako se sećate piramide, nesvesni um i podsvest su povezani, ali je nesvesni um više kao podrum, podzemna biblioteka u kojoj se nalaze sva vaša sećanja, navike i načini ponašanja. To je skladište svih duboko ukorenjenih emocija od dana kada ste rođeni.

Ako želite značajnu promenu, onda ovde ona mora da se dogodi i to nije lako.

 

Nesvesni um vs podsvesni um

Velika je rasprava oko pravog imena – podsvest ili nesvest.

Nesvesni um je termin koji više koriste psiholozi i psihijatri, kada govore o mislima koje su daleko, nedostpune našoj svesti. Ne smemo pomešati ovaj termin sa medicinskom nesvešću, kada je neko nokautiran ili u komi.

Jednostavno, nesvest je skladište svih naših sećanja koje su potisnute ili ne želimo da ih se sećamo. Traumatične situacije u detinjstvu koje smo blokirali, ali takođe ne mora ni da bude neka ozbiljna stvar. Može da bude nešto daleko, kao na primer šta smo jeli prvog dana škole ili ime druga iz detinjstva sa kojim smo se igrali par puta.

To je sećanje kojeg se ne možemo prisetiti kada god poželimo. Tu je, ali ga se ne možemo setiti kada to odlučimo. Određene psihoanalitičke metode to mogu da urade (hipnoza) ili određenim događajem, mirisom, poznatim mestom.

Bitna stvar koju moramo zapamtiti jeste da ne možemo, po sopstvenoj volji, da se setimo ičega iz nesvesnog, osim u slučaju nekog posebnog događaja ili tehnike.

Podsvest, na drugu ruku, je skoro isto, ali je glavna razlika da možemo da se setimo nekih stvari. Sećanja su značajno bliža površini i lakše nam dostupna, sa samo malo pažnje.

Na primer, neko vas je pitao za neki broj telefona i vrlo lako ga se setite. Zanimljiva stvar je ta što pre nego što su vas pitali za njega, niste uopšte svesno razmišljali o njemu. Bio je smešten u vašoj podsvesti i na dohvat ruke, kao RAM memorija u vašem kompjuteru.

Međutim, ako vam taj broj telefona nije bitan, onda je on uskladišten dublje i onda će vam biti potrebno više vremena da biste ga se setili.

Uloga nesvesnog uma

Po mnogo čemu je nesvesni um sličan podsvesnom, zato što takođe sadrži vaša sećanja, navike, osećanja, načine ponašanja. Razlika je u tome što se u nesvesnom nalazi izvor, koren svih ovih programa koje koristi podsvesni um.

To je mesto u kojem su smeštena sva vaša sećanja, osećanja, od dana kada ste rođeni. Iz ovih sećanja su se stvorila vaša verovanja, navike i načini ponašanja i ukorenjivani vremenom u nesvesni um.

 

Kako promeniti svoj život

Ako želite da promenite svoj život, onda morate da radite na osnovnom nivou, odnosno na programima koji su smešteni u nesvesnom umu. Postoji mnogo tehnika, ali sve one počinju iz svesnog uma.

Kako konstantno menjate svoje misli, usmeravanjem svoje pažnje i vizuelizacijom, imaćete uticaj na programe u podsvesnom umu. Radite ovo dovoljno dugo, i sa dovoljno uložene emotivne energije i počećete polako da reprogramirate svoj nesvesni um i sve ono što je duboko ukorenjeno u njemu.

Tek tada zaista možete da napravite konkretnu promenu!

Ovo je vrlo jednostavan pristup. Na kraju, sve vaše navike, načini ponašanja i verovanja su ovako i nastale.

Kako zaraditi sreću?

Postoje ljudi koji su rođeni srećni. Imaju dve ruke, dve noge, krov nad glavom, roditelje, puno para… Sve što žele, samo zatraže. Barem ih mi vidimo kao srećne.

Uglavnom, oni se tako ne osećaju. Uvek im nešto fali, jer sve što imaju, poseduje i mračnu stranu. Puno para, lažne prijatelje. Luksuzan krov nad glavom, zahteva i luksuzno održavanje. Zato što zdravo za gotovo prihvatimo svoje ekstremitete, ne posvećuju im dovoljnu pažnju. Zakržljaju. Uvek žele više, jer sve imaju i to ih brzo zasiti, i onda se zatvore u toj trci ka nedostižnom, trajnom, zadovoljenju.

Sa druge strane, postoje ljudi koji nemaju dinara u džepu, ali osmeh na licu. Nemaju roditelje, ali su zato oni sami sjajni očevi i majke. Nemaju ni ruke ni noge, kao Nik Vujčić, a opet ih ceo svet zna po njihovoj pozitivnosti, velikim delima. Puni života, iako imaju dve koze i ništa više.

To je ispunjen život. Nazvali bismo ga i srećnim.

What-luck-Means

 

Ako se osećate da vam život uvek podmeće nogu, da vas namerno sputava u tome da postanete srećni, imam par saveta.

Ako ne volite sebe, neće vas ni život voleti. Ako mrzite sve oko sebe, ne očekujte raširene ruke od drugih kada vam je neophodna pomoć. Kada mislite da je novac zao, da je potrebno ubijati se od posla i zapostaviti sve ostalo, biće vam uvek tanji novčanik nego što želite.

 

Biti najbolji što možeš

Svaka vaša misao, svako delo, mora da se uradi na takav način, da se ne pitate kada sve bude gotovo, “Da li je moglo bolje?” Ako ne uradite na taj način, zabušavate, uvek će vam drugi biti kriv, jer ste sami ostavili prostor za neuspeh. Međutim krivicu nećete da prihvatite. Čovek koji želi da živi život, prihvata odgovornost za sve što se dešava oko njega. Za svoj posao, ocene, svoje telo, odnose sa partnerom, roditeljima, komšijama, kola… Ne kuka na državu, zle šefove, ženu/muža koji ih ne shvataju. Uzima stvari u svoje ruke i trudi se da ih uradi najbolje što može. Kada da sve od sebe, prostor za nezadovoljstvo je nepostojeći. Znaš da si dao svoj maksimum, pa šta bude, biće.

Tada na scenu nastupa sreća.

Sreća, kako je većina ljudi vidi, jeste da nešto dobijemo, a nismo uradili dovoljno sa svojih deset prstiju i čistog srca. Pucanj u prazno, koji ipak pogodi metu. U takvu vrstu sreću, ne verujem. Ponekad ljudi dobiju na lotou, ali je podatak da skoro 70% dobitnika bankrotira posle toga. Nisu stekli taj odnos sa dobitkom, nisu ga dovoljno cenili. Sve što dobijemo džabe, ne cenimo. TO je činjenica. A u mojim očima, nije ni sreća.

What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital
What would you do if you won the lottery? Portrait of a very happy young man in a rain of money; Shutterstock ID 148789697; PO: lottery-winner-money-stock-today-tease-160108; Client: TODAY Digital

Moj pogled na sreću, odnosno na malo verovatnu situaciju koje se ipak ostvare, jeste da dođe kad je potrebno. Ako radim nešto čistog srca, bez računa,  zarad nekih ciljeva koji me ispunjavaju, kad god je potrebna mala pomoć “odozgo”, doćiće.

Nebrojano puta sam našao parking baš kada mi zatreba i na mestu gde mi je potrebno, kada sam u žurbi. Kad nisam, uvek mogu da prošetam. Pare dobijem kada su mi neophodne, ne kada hoću da trošim na stvari koje bi me samo na kratko zadovoljile. Prilike koje ne mogu ni da zamislim, se pojave. Sretnem ljude na koje pomislim, koji su mi potrebni.

To se dešava samo kada se ponašam, krećem, radim iz srca, bez prikrivenih planova, želja za nečim višim koje me ne bi učinilo boljim čovekom.

Kada voliš život i želiš da iskusiš u potpunosti, sa svim dobrim i lošim stvarima, tada će te sreća pratiti.

Tada ćeš biti ispunjen, srećan.

Dišeš, možeš – Pavle Đurđević

Kada imate preko 15 000 prijavljenih ljudi na Jutjubu, kada Fejsbuk više ne dozvoljava da prihvatite nove prijatelje, kada ste pionir jednog sporta u jednoj zemlji, najmlađi učesnik Svetskog prvenstva u dalekoj Rigi i još mnogo pored toga…

Kada imate takva dostignuća, sigurno možete nešto naučiti od takve osobe, ako išta, onda bar kako da lepo izgledate 😀

Predstavljamo vam Pavle Đurđevića.

13059446_10206084826708895_896703271_n

 

Reci nam ukratko malo o sebi, pre nego što pređemo na određenija pitanja?

Zovem se Pavle Đurđević, živim u Banja Luci, po zanimanju sam medicinski tehničar, i bavim se “street workoutom”, pisanjem tekstova, jutjuber sam, fitnes & foto model, još mnogo toga, ali ovo u prvom planu.

 

 Zašto si počeo sa strit vorkoutom? Šta ti je prolazilo kroz glavu kada bi završio trening, posle par meseci treniranja?

Nekako sam oduvijek osjećao privlačenje prema toj vrsti vježbanja i jednostavno kad sam pogledao nekoliko snimaka o tome, u stvari sam shvatio koliko sam to silno želio probati. Napravio sam tad jednu od prvih stranica svojih na fejsbuku, čisto za sebe da imam neke kolekcije otkrića i saznanja, ali na moje iznenađenje, ljudi su baš odreagovali na to i vrlo brzo je rasla. Poslije sam napravio i svoju pravu zvaničnu stranicu i stranicu ekipe.

 

Kako si se osećao kada si imao prvih 1000 pregleda, a kako 100 000 na jednom videu? 

Ono što je nevjerovatno bilo da je moj prvi video ikad snimljen od strane jednog momka koji je tad čuo za mene i imao je kameru, imao sam ogromnu tremu kao da je ispred mene 1000 ljudi, i pričao sam o povećanju broja zgibova. Rezolucija užasno loša, kao i moja demonstracija, međutim vrlo brzo je počeo da kupi preglede i došao do nekoliko desetina hiljada!
Jednog dana je došao moj dobar prijatelj Filip Bijelić, kojeg tad još nisam poznavao svega nekoliko sati i rekao mi, da li želiš da napravimo zvijezdu od tebe ? Samo sam se nasmijao i rekao, naravno, izvoli. Moram da kažem da mi je on mnogo pomogao i bio ogromna odskočna daska u samo prvih nekoliko dana, kroz medije je puštena priča o momku koji trenira na “šipkama kraj Vrbasa”.
Bio je to pravi medijski bum, i još nekoliko stepenica u usponu. Tad sam i snimio prvi video povodom kampanje o štetnosti pušenja, koji je za noć dobio 10 000 pregleda. Sad ima 100 000. I jednostavno kao lavina, jednom kad krene šta je može zaustaviti dok ona sama ne stane. A i ja lično uživam u snimanju, povratnim komentarima bilo da su pozitivivni ili negativni. Obe vrste mi prijaju.
Mnogi ljudi imaju problem sa hejterima, mogu vam reći da dnevno dobijem nekoliko negativnih komentara, i zamislite da reagujem na svaki ? Previše utrošene energije na nevažne ljude, narodu se ne može ugoditi, uostalom, ko kaže da su u pravu ? A što se tiče mojih pristalica ima ih svugdje ! Naročito po Evropi, to me mnogo iznenadilo ali da za jednog momka iz Banja Luke je čula Evropa, bez narcisoizma, govorim od srca. Mene broj lajkova i pregleda ne odvaja od drugih ljudi, i ja nisam arijevac zbog toga.
Naravno, predrasude su prisutne svuda, a naročito na brdovitom Balkanu, međutim uspješno ih razbijam svakog dana.

Šta je bilo posle Jutjub kanala?


Nakon toga mi je sve bolje krenulo, u roku četiri godine sam proputovao više svijeta, upoznao ljudi, i vidio i otkrio novih stvari nego u dotadašnjih osamnaest. Letio sam avionom, a uvijek sam se pitao hoću li ikad i stvari slične tome. Društvo me dijeli na nekog ko je umišljen i nedodirljiv, ili na nekog ko je prijatelj, poznanik i opuštena osoba, što u principu jesam za svakog i ko pokaže poštovanje i nepoštovanje. Trudim se da razumijem ljude i na taj način i ja se razvijam.

Poslije nekoliko mjeseci treniranja mi je prolazilo u glavu samo to kako da izgradim svoje ime, čime sam danas posebno opsjednut na neki pozitivan način. Trudim se da kvalitetom i pravim stvarima pokažem ljudima neke stvari koje ovaj sport nudi uopšte ne samo kao razvijanje vaše fizičke spreme, nego izgradnje karaktera, prijateljstava, ljubavi, poslova,putovanja i mnogo toga.
Kako i koliko ti je trening promenio način razmišljanja? Kako se odrazilo to na druge aspekte života, škola, društvo, opšte razmišljanje?

Promijenio je na sve moguće načine, cijeli život nešto treniram, i uvijek sam i igru i sport doživljavao kao takmičenje, ne samo kao imperativ u smislu ja moram pobijediti nego, ako ja igram fudbal ja moram biti dio tog terena, moram razmišljati kao lopta, moram biti opsjednut igrom, moram živjeti to. Onog trenutka kad sam to prenio na neke aspekte života, dosta puta me znalo izvući iz depresije uopšteno i razočarenja, što su mi glavni protivnici bili.

 

Da li bi nam mogao malo više reći o tome kako se izvući iz tih teških stanja? Svi mi prolazimo kroz takve stvari, svako ima neki svoj način da se izbori sa tim…

Pa što se toga tiče mogu reći samo da se vodim tim da i da ne ide nešto i na dnu sam, uvijek imam one stvari i osobe na koje već mogu biti ponosan i na ostvareno. Depresija kao depresija je uvijek teška i često ide uz demotivaciju, jednostavno se prepustite tim stvarima i upadate u latenciju, trombost, postajete lijeni, negativni… Izlaz iz toga za svakog je različit, moj bi bio da se suočite s uzrokom istog. Ne ide to ni meni baš, da se razumijemo, ali vrijeme i strpljenje uvijek donose mirne i burne vode. To su periodi, ne traje ni dobro stalno, a ni loše, a samo pobjednici ćemo biti ako u lošim periodima živimo za dobre.

13096242_10206080953972079_5389814235921368850_n

…moram biti dio tog terena, moram razmišljati kao lopta, moram biti opsjednut igrom, moram živjeti to.

Takmičenje u Rigi, kako, zašto, šta ti je prolazilo kroz glavu?

Na samom početku sam pogledao neki video od takmičenja u Rigi koje tada uopšte nije bilo na tako visokom nivou, tek u nekom ranom začetku, i rekao sam tad sebi ja ovo moram uraditi sa tim ljudima, ja moram biti tamo, moram otići. Nemam pojma gdje je ovaj grad, ni kako doći, ali ja znam da to moram uraditi. Počeo sam učiti imena iz svijeta ovog sporta, počeo sam da treniram i edukujem se putem interneta i video klipova, niko mi nije nikad pokazao bilo šta što sam naučio,
sve sam proguglao, sve su to sati gledanja snimaka, premotavanja, pitanja i odgovora koje sam sam postavljao i odgovarao, preko 90% svog znanja dugujem samo sebi, a onih 10% dugujem ljudima koji su snimali te snimke i na taj način dozvolili da učim od najboljih.
Desila se saradnja sa Srđanom Šipkom koji je za projekat imao da uradi dokumentarni film, i predložio mi je da uradimo o street workoutu ? Snimili smo to, video je dostigao 120 000 pregleda u vrlo kratkom roku i preko 2000 lajkova. Ja sam čovjek koji je snimio prvi dokumentarac ikad o ovom sportu i postavio na internet. Trajao je 9 minuta i imao je veliki efekat. Nažalost taj video trenutno nije na netu, zbog nekih problema sa muzikom, ali evo nakon godinu dana od uklanjanja istog radim na re-montaži i postavljanju baš ovih dana.

Da nastavim priču, desilo se to da je Maris, predsjednik Svjetske Federacije za street workout, odgledao taj video, bio je titlovan na engleskom, i oduševio se, uputio mi poziv i zvanično sam imao ulaz za to takmičenje. Zamislite vi gdje je Riga u odnosu na Banja Luku, skoro 2000 kilometara. Imao sam 19 godina tad, i ni dinara što kažu u džepu. Roditelji bi mi možda i platili, ali to ne dolazi u obzir, tu sam uvijek imao poseban odnos sa njima, i kad bi imali i kad ne, ne bih tražio osim kad moram. Šta činiti, pa ništa, zamislite da ste vatreni navijač Real Madrida i igra se finale lige šampiona, a vaš tim igra. Imate kartu, ali živite 2000km daleko, zar postoji nešto što bi vas zaustavilo ? E tako je bilo i sa mnom.

Uspio sam pronaći sponzore, i tad sam uradio prvi fotošuting za donji veš. Danski brend Aleksandar Kob. Ne mogu reći da je bilo s početka baš najprijatnije iskustvo, ali govorio sam sebi to ljudi rade širom svijeta i uostalom ovo nije pornografija, pogledaj samo jednog Bekama, Ronalda i mnoge druge.

Nekoliko dana poslije imao sam povratnu avionsku kartu za Rigu, još nekoliko dana poslije sjedio u avionu i bio na putu ka njoj. Tamo sam boravio pet dana i mogu reći da je to bio period života koji nikad neću zaboraviti. Nikad. Pogotovo što sam se zbližio sada sa jednim od najboljih mojih prijatelja Petrom Brunom Basićem, koji je išao ispred Hrvatske na isto takmičenje, njemu drugo, meni prvo.
Bio sam drugi najmlađi takmičar i to je bilo moje drugo takmičenje u životu uopšte. Apsolutno ništa nisam znao, osim toga da moram napraviti neku tačku, i kad sagledam svoj nastup iako je tu bilo dosta treme, koordinacija je bila loša, uradio sam dobre elemente pod svim tim okolnostima. Daleko da opravdavam sebe, ali bio sam dobar. Ne najbolji, ali bio sam ono što sam zamislio da hoću – tu u tom gradu, sa tim ljudima, na toj pozornici, pred 5000 gledalaca, u uživo prenosu.
Ne možete zamisliti tu količinu emocija i utisaka. Ako se izuzme Hrvatska, i moj prijatelj, bio sam drugi čovjek sa Balkana uopšte koji je bio dio jednog takvog događaja! Prvi u BiH ! Osvojio sam 25-to mjesto, od 35 takmičara. Ma i zadnji da sam bio, moje srce je utolilo žeđ ostvarenjem tog sna.

Prešao sam pustinju zbog kapi vode.

13059517_10206084830108980_1393001128_n

Često ljudima govore kako su od zrna napravili piramidu, da su prošli sito i rešeto. Ali to su ljudi koji su ušli u istoriju, nije nemoguće ! Ali vi niste oni i trebate naći vlastiti put, a ne njihov.

Nakon Rige, koliko ti se život promenio? Šta si započeo da radiš?

Sve. Počeo sam sve da radim, i to je do skoro bio relativno problem, postao sam previše kreativan i nisam se fokusirao na jednu stvar. Kad se čovjek tako razbaca na sve strane, ne može stići. Onda sam morao napraviti prioritete i suziti svoje djelatnosti. Za sad. Uopšteno poslije tog takmičenja, postao sam poznatiji, čulo se više za mene i više ljudi mi je prilazilo na ulicama.
Organizovao sam takmičenja i radionice, i evo prvo državno takmičenje smo organizovali prošle godine gdje su gosti bili Bar Brothersi, najpoznatiji u ovoj “igri”. Ove pravimo jedan veliki bum nadam se, ali to je još u organizaciji. Pokrenuo sam svoj sportski brend odjeće, i polako se razvijam i na tom polju i trenutno sam se više posvetio foto modelingu.

13059330_10206084829988977_934576388_n

 

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Prije sam uvijek nešto planirao, previše. Sad se trudim da to bude na neke kraće vremenske rokove. Svoje planove volim zadržati za sebe, ali siguran sam da mnogi vole iznenađenja pogotovo kad dolaze u vidu nekog projekta od mene jer će uvijek biti zabave i za ostale !

 

Omiljeni knjiga, film, koji ti pomažu da ostaneš motivisan?

Omiljena knjiga, teško je reći, recimo da su to “Straže” od Sergeja Lukjanjenka, kao nekoliko dijelova jedne priče. A za broj jedan i dalje traje borba između Metro 2033 / Dmitrija Gluhovskog i Lovac na duše / Donato Karizi. Ne mogu reći da su to baš knjige koje me motivišu, ali to su mi definitivno omiljene, jer su mi one velika strast kao i čitanje uopšteno.

Iskreno ne čitam mnogo motivacione knjige i knjige o uspjehu jer na neki način po meni naravno, to zna koliko i dobro toliko i loše nekad uticati na ljude. Motivacija je uredu, ali dozirana. Često ljudima govore kako su od zrna napravili piramidu, da su prošli sito i rešeto. Ali to su ljudi koji su ušli u istoriju, nije nemoguće ! Ali vi niste oni i trebate naći vlastiti put, a ne njihov.

Naravno, šampioni uvijek ostavljaju trag i treba ga pratiti, ali sve dozirano.

Što se tiče filma tu se stvarno nikad ne bih mogao odlučiti jer sam ih pogledao previše, da ne kažem sve. Obožavam filmove tematike o drugom svjetskom ratu recimo, i pronalazim tu mnogo inspiracije.
Šta misliš da ljudi moraju da prihvate, shvate, da bi postali bolji/najbolji što mogu?

Da bi postali najbolji ljudi moraju da shvate da će riječ odricanje biti njihov sinonim za dobro jutro, dan i laku noć. Moraće da shvate da neke dijelove puta često će morati da hodaju sami.

 

Gde te ljudi mogu pronaći?

Ima me svuda. Instagram, Fejsbuk, Jutjub.

Mnogo snimaka govori o treningu i motivaciji, ali na neki način se i bavim komedijom i preporučujem ovaj video

 

Na kraju, želio bih reći samo da je sve moguće. Nikad se ne zna, ako želite da dođete do nekog, postoji način, ako želite da idete negdje postoji način, ako želite da postanete neko postoji način. Nije lako, ne vidi se kraj puta, ali isto tako nigdje nije zapisano da je nešto neizvodivo. Jedina poruka koju imam za vas jeste da nemojte sebi dozvoliti da dočekate osamdeseti rođendan a a da žalite za stvarima koje nikad niste pokušali, jer šta ako boli više nego probao sam i nije išlo.

 

Lenjost – šta je i kako se izboriti sa njom

Ne postoji ljudsko biće koje nije u jednom trenutku svog života bilo lenjo.

Vrlo često nas mrzi da operemo sudove, da uradimo domaći, da pospremimo po kući, vežbamo, čitamo… Svaka aktivnost koja zahteva malo truda, nas odbija.

Lakše je gledati u ekran.

Lakše je biti slab i nesrećan.

Previše je mladih ljudi koje svrbe sopstvene želje, ali ih mrzi da se počešu. – Tomas Tejlor

Da bismo uspeli da savladamo lenjost, moramo shvatiti šta je ona i koji su uzroci njeni.

lazy-homer

 

Lenjost je nedostatak volje da se uloži u nešto energija. Vrlo jednostavno.

Uzrok lenjosti je to što još uvek nismo spoznali šta zaista volimo, čime želimo da se bavimo.

Ljudi koji rade posao koji vole, koji se bave aktivnostima koje ih ispunjavaju, ređe su lenji od onih koji kukaju na život, okolinu, sede po ceo dan i čekaju da dobiju sedmicu na lotou. Šta više, čak i kada bi dobili na lotou, bili bi još više lenji.

Često ste videli i pročitali na Dnevnoj dozi motivacije, da kada nešto zaista želite, ustajaćete ujutru sa elanom, sa osmehom (ponekad, osim ako baš ne ustajete u 5 ujutru, onda ćete prvo malo kukati). Tada, lenjosti nema. Onda je uzaludno trošenje vremena. Zašto ležati i ne raditi ništa, ako možete uraditi nešto i postati bolji, bar 1%.

Ako nemate cilj koji je vredan truda, nećete se otarasiti lenjosti.

Lenjost je za slabe.

Ne treba mešati lenjost sa odmorom. Odmor je zaslužen, lenjost je konstantna. Kada radite puno i dođete do tačke kada ne možete više, gledanje filma, serije, čitanja, blejanja sa ortacima, je nagrada. Osećate se lako, uspešno, kada nakon obavljenog posla uživate u slobdnom vremenu. Lenji ljudi, se osećaju užasno, vrlo su često i gojazni i depresivni.

 

Koji je lek za lenjost?

  1. Postavite kratkoročne ciljeve
  2. Nagradite se za njihovo ostvarenje
  3. Kada ostvarite velike stvari, okrenite se nad urađenim i divite se
  4. Pre svega, pronađite šta zaista volite da radite i lenjost će vam biti strana

 

 

Znanje je (ne)moć

Zašto ideš u školu?

Zato što ispunjavaš svoje ili ambicije svojih roditelja?

Koji je cilj svakodnevnog odlaska u tu ustanovu i čemu bezbroj sati provedeni u polusnu u prostoriji koja nas podseća samo na muku i teškoće? Da li je to stvarno tako jer većina kaže da je tako ili je tako samo zato što nismo spremni da odredimo svrhu odlaska u školu?

Da, mnogo pitanja, a nijedan odgovor. Moraš da saznaš odgovore na ova pitanja i bićeš bliži nečemu što se zove MOĆ.
Do moći se dolazi preko trnja i kamenja. Ništa u životu nećeš dobiti, niko ti ništa neće pokloniti, za sve moraš sam da se izboriš. Osnovno sredstvo je škola. Škola, kao institucija, za mene predstavlja samo sredstvo kojim ću doći do onoga što meni najviše treba, a to je znanje. U današnje vreme sve češće čujem roditelje kako pričaju deci: „Ma, samo ti završi fakultet, nije bitno kako, samo ga ti završi“. A ja njih pitam: Šta ćemo posle? Šta će to Vaše dete da radi ako tako završi fakultet, kao što ih većina danas i završava, na kukanje, moljakanje profesora, a sto da ne i mitom? Nije najveći problem ni u tome, to i nekako možemo da progutamo, ali najveći problem je u tome što, uglavnom, deca ne biraju fakultet iako misle da sami biraju. I pre nego što kreneš u školu tebi pričaju šta bi ti trebalo da budeš kad porasteš i čime treba da se baviš, gde su najveće pare. I tako kroz celu osnovnu i srednju školu. Na kraju, tako i upišeše fakultet zbog svojih roditelja, da se ne bi raspravljao sa njima, da ti ne nabijaju na nos ceo život kako ih nisi poslušao, a mogao si da živiš kao gospodin čovek.

E, tome je došao kraj. Morate sami da shvatite šta volite i čime bi ste želeli da se bavite, nezavisno od toga šta Vam priča okolina. Ljudi će uvek pričati, naročito ovde, na Balkanu. A ti ćeš postati uspešan samo onda kad budeš naučio da te ne dotiču komentari ljudi koji samo to i znaju, da komentarišu druge. Tada znaš da si počeo da se razlikuješ od drugih, da postaješ deo manjine koja zna šta želi i čemu teži.

 

ut

 

Ako ti znaš šta hoćeš i spreman si da žrtvuješ ovo što si danas, bezbrižni tinejdžer, da bi postao uspešan čovek sa mnogim bogatstvima, onda ti i ne treba diploma fakulteta. Ne moraš da voliš školu, ali zato voli znanje, jer znanje je moć. U naslovu stoji da je znanje (ne)moć, a to stoji tako iz prostog razloga jer živimo na Balkanu, a ovde obrazovani ljudi čiste toalete, a neobrazovai vode države i čitave sisteme. Iz tog sistema treba da pobegneš, ne iz države, već iz sistema.

Velika je razlika u tome biti obrazovan i biti školovan. Možeš da budeš obrazovan i bez završenog fakulteta ili neke visoke škole. Svaki majstor, zanatlija je obrazovan jer zna mnogo iz onoga čime se bavi, iz onoga što voli i to ga čini obrazovanim. Najbogatiji i najuspešniji ljudi na svetu nisu završili fakultete, ali zato imaju ogromno znanje iz oblasti kojom se bave. I zato uvek kažem da informacija menja situaciju. Znanje menja sve, zato je znanje moć.

Kada shvatite šta želite u životu onda ćete početi da radite na tome toliko jako predano da ćete postati gladni tog napretka i rada. Svakoga dana ćete unapređivati sebe i svoje osobine, povećavati broj informacija koje mogu da promene situaciju. Počećete da čitate, ali ne samo da bi oponašali druge ljude koji to rade, već zato što ćete početi da verujete u moć informacije, promenićete čitav svoj sistem vrednosti i nećete stati na tome. Taj proces nema kraj, vremenom ćete postati zavisni od tog procesa. U tom procesu Vaši najveći strahovi Vas napuštaju i na to mesto dolazi sigurnost, znanje, efikasnost. Bićete toliko opsednuti svojim napretkom da ćete raditi nešto što volite besplatno, a pre toga ne bi ste to radili i da Vam ponude milione.

Ali znanje će Vam postati toliko važno da bi ste pre kupili jednu knjigu nego kuću. Mogu da Vam sruše kuću, mogu da Vam ukradu sve pare koje ste zaradili, ali ako Vam uzmu znanje, iskustvo i sve što ste prošli da bi došli do tog nivoa, onda ste švorc. Ako Vam ostane znanje, znaćete kako da zaradite novac, a posle kako i da sagradite kuću. Od znanja sve polazi, ali kada je znanje u pitanju, tu nema kraja.
Ako hoćete da promenite svoj život, uradite to odmah. Nema čekanja, ako sada to ne uradite, možda ste već propustili priliku da budete uspešni i obrazovani. Zato nema spavanja, nema odmora. Počnite da verujete u uspeh više nego u odmor i uspećete sigurno.

Autor: Miloš Ivanišević

Koje je vaše “zašto”?

Zaboravite sve defnicije iz rečnika o motivaciji od kojih na kraju postanete još zbunjeniji. Iskusio sam nerviranje traganjem za definiciju motivacije, pa ću vas zato spasiti muka.

 
Motivacija je prosto:
– Razlog za akciju
– Ono što nam daje svrhu i smer ponašanja

 
Motivacija je ono što nas pokreće da se ponašamo na određen način i da preduzmemo određene korake. To je vaše ZAŠTO?
Vaše ZAŠTO je jak razlog da želite nešto. Nije stvar u tome šta želite, već jak razlog koji želite. Da vam dam primer. Ako želite da date otkaz i pokrenete sopstveni biznis, imate više objašnjenja:

Vaša želja – da imate sopstveni posao.
Vaše ZAŠTO – da budete nezavisni, da imate više vremena za porodicu, da imate više vremena za ostvarenje svojih snova.

 

Vidite da vaše ZAŠTO ide mnogo dalje od fizičkih ciljeva. Vaše ZAŠTO često zadovoljava vaše psihološke zahteve. To je bitno. Ako je vaš razlog da radite nešto samo materijalan (da posedujete Mercedes ili ogromnu kuću), malo je verovatno da ćete se izboriti teškim trenucima na putu ostvarenja svojih snova.
Vaše ZAŠTO mora da bude iznad fizičkog sveta. Mora da dolazi duboko iz vas. Samo tako, kada postane teško, vaše ZAŠTO će vas podupreti jer je jak, vrlo bitan razlog. Razlog koji će se snažno držati pred neprijateljima.

99685
Sada imate radnu verziju definicije motivacije. Idemo korak dalje.

 

Ako vaše ZAŠTO nije dovoljno bitno, KAKO onda ništa ne znači.
Ako vaš razlog da čekate nešto je dovoljno bitan, čak i kada ne znate kako to da ostvarite, jurite za njim. Često se kaže da kada želite nešto dovoljno jako, ceo univerzum će se udružiti da vam stvori prilike, ljude i sredstva koji su vam potrebni.

Prvi korak – odlučite šta želite
Nema veze kako ćete dobiti to što želite, samo odlučite šta želite. Neka bude jasno kao dan. Zapišite svoje ciljeve.
morate imati definiciju motivacija koja je lično vaša.

 
Drugi korak – razmislite zašto to želite
Zapamtite da morate imati jake razloge. Zapišite ih.
Sprovodeći ova dva koraka, stvorićete vašu ličnu definiciju motivacije. Vaše ZAŠTO je vaša lična definicija motivacije.

Ovi su jednostavni koraci, ali vam garantujem da ako ih poštujete, biće vam dobro na putu ka vašim snovima. Tu se mnogo ljudi zaglavi. Ne znaju šta žele. Ali ne i vi! Vi znate šta želite i spremni ste da radite da bi ste to ostvarili.

Ako znate šta želite, već ste pobednik!

Pet saveta koji će vam pomoći da ne odustanete

Imate određeni cilj koji pokušavate da ostvarite ili vam je cilj da samo preživite težak dan i ostanete čitavi. Želimo da se vratimo u krevet, ne želimo ni sa kim da razgovaramo.

Život može biti težak i sa pojavom interneta možemo biti na tapeti sve vreme. Koliko je loše kada se ne osećate dobro po pitanju vaših mogućnosti i susrećete se sa nekim, ko možda  živi u susednom gradu, ili na drugom kontinentu, ko izgleda kao da živi i radi stvari koje biste vi želeli, ali na mnogo uspešniji način? Sve to vas tera da zaplačete, odustanete i sakrijete se!

Ovde je pet saveta koje možete da iskoristite sledeći put kada vam se ovo desi:

Idite u dugu šetnju

Privremeno sklanjanje od izvora vašeg bola, uvek je dobro. Ukoliko radite na kompjuteru, ili ako jednostavno ne možete pobeći od misli koje vas muče u vlastitoj kući,izađite u šetnju. Da, čak i ako napolju pljušti kiša! Ne možete ništa drugo nego da razmišljate. Nadajmo se da ćete do kraja šetnje srediti svoje misli, da ćete se bar malo bolje osećati ili ćete čak i doći do nekih rešenja koji će vas vratiti na pravi put.

ACT2-0004_active_mid_HawthornHill_16x9

Slušajte muziku koja vas oraspoloži

Imam listu pesama koje puštam kada klonem duhom i kada mi je potrebno nešto što će me podići i podsetiti me zašto se borim za svoj cilj. Sledeći put kada poželite da odustanete, napravite sebi listu pesama. Možda će pesme biti borbenog duha, ili moćnog teksta, a možda će vas samo naterati da se smejete i da igrate. U svakom slučaju kada slušate muziku setićete se veličine svog cilja i ponovo ćete stati na svoje noge.

Tražite zagrljaj

Da li imate nekoga u svom životu ko se bezuslovno grli? Partner, mačka, pas? Plišana igračka koja vas prosto namami da se osmehnete. Idite i zagrlite nekog i vidite da li će vam biti bolje. Verovatno zagrljaj neće rešiti sve vaše probleme, ali trebalo bi da vas podseti da postoje ljudi kojima mnogo značite, i koji bi trebalo da vas nasmeju i da vam daju snagu.

Popričajte sa prijateljem

Prijatelji nose ovu titulu sa razlogom, ukoliko se osećate da niste dovoljno dobri i da želite da odustanete, prijatelji će biti ti koji će vas okrenuti od toga. Oni vas poznaju, oni poznaju vaše vrline, oni vam pomažu da ih uvidite kada vam se čini da nemate ni jednu jedinu. Ako želite da samo zaboravite na sebe i svoje probleme, pričajte sa drugima i oraspoložite ih. Nema ničega tako dobrog kao kada oraspoložite druge, pokušajte!

Pisanje 

Ako se osećam naročito loše, onda je pisanje definitvno način koji će me vratiti na pravi put. Kao kada odete u šetnju i sve misli se razbistre, pisanjem ćete staviti na papir sve svoje misli. Ponekad je kao razgovor sa prijateljem, bezbroj puta sam pisao kako sam bezvredan i loš, samo da bih se setio koliko vredim i da bih se sam sebi odbranio. Zaista vam može pomoći da odredite uzroke teškog dana, makar razlog lošeg dana bio nedostatak sna.Teško je kada se osećamo kao da smo mi jedini  bezvredni, i da je svima drgima znatno bolje nego nama.

Otkriću vam tajnu: većina, gotovo svi ljudi, imaju dane kada požele da odustanu. Nismo ni svesni kakav su put drugi prešli da bi dospeli tu gde su danas, ali ću vas uveriti da oni nisu samo preko noći dospeli do cilja, već su prešli dugačak put.

Cilj kome stremite nećete lako ostvariti, ukoliko je bio lak već ste ga ostvarili. Put je težak, pun prepreka i ponekada sreća jednostavno neće biti na vašoj strani.

 

“Ja to vidim ovako, ukoliko želite dugu, morate prvo da se izborite sa kišom.“

Doli Parton

Ne odustajte od svojih ciljeva, nemojte žuriti, napravite pauzu i vratite se da nastavite borbu!